Trebalo je da to bude jedan od nasvečanijih dana u novijoj istoriji Srbije. Posle višegodišnje pauze i višegodišnjih kašnjenja, na prugu se vratila linija Beograd – Novi Sad – Beograd. „Soko“, tako se zove čudo moderne tehnologije, koje fura brzinom od čak 200 kilometara na sat. Ovim vozom će se od Novog Sada do stanice „Prokop“ u Beogradu stizati za pola sata, plus pola sata gradskim prevozom do centra Beograda, odnosno sat do sat i po, do bilo kog drugog kraja grada.
Kada stignete do „Prokopa“ i ukrcate se u „Sokola“, do Novog Sada će vam trebati takođe pola sata, a do centra grada dodatnih deset minuta, zahvaljujući tome što je u Novom Sadu železnička stanica ostala na svom mestu. Nema ko nije došao na svečanu prvu jurnjavu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban, predsednica Vlade Srbije, Ana Čale, ministri, biznismeni, sve sama elita i krem, kao što i dolikuje.
Tek što je voz razvio maksimalnu brzinu, predsednik Vučić je izjavio: „Ja ovo u životu nisam video, osim kad kolona mojih blindiranih automobila, jurca autoputem dvesta pedeset na sat“. Svi su bili ushićeni, ali onda se pronela vest da se u vozu desilo ubistvo. „Šta, nije valjda mafijaško ubistvo?“, zapitao se mesje Vučić, koji se, kad se desi neko misteriozno ubistvo, pretvara u privatnog detektiva sa brkovima, poreklom iz Belgije. „Ako je neki navijač, molim vas, to je krajnje neprijatno, ali to je slučaj za konkurentnu organziovanu grupu, a ne za detektiva ovakvog kalibra.“
„Nije, nije“, odgovorili su mu, „ta ubistva dešavaju se, za sad, van ovog voza.“
„Pa, ko je ubijen, zaboga!?“, dreknu mesje Vučić.
„Mesje Vučiću“, odgovorio mu je radnik obezbeđenja „nemamo pojma. Voz toliko brzo ide, da nam se vrti u glavi. Dajemo sve od sebe da saznamo ko je ubijen!“
„Molim, ne paničite. Čim se sazna ko je žrtva, ja ću odmah da rešim slučaj. Jer ja sam mesje Vučić! Do tad, nemoj da je neko izašao iz vagona!“
„Oprostite, mesje Vučić, ali morao bih do toaleta“, javio se gosn Orban.
„Žao mi je gosn Orbane, naročito nemam razumevanja za vašu poziciju otkako sam dobio rezultate istraživanja koji govore da ćete pući na izborima, 24. aprila. Niko ne sme da izađe iz vagona, svi ste sumnjivi!“
„Nečuveno. A bio sam vam dobar dok smo…“, pobunio se Orban, ali ga je neustrašivi detektiv prekinuo.
„Dosta s kukumavčenjem. Strpite se ili jednostavno iskoristite flašicu u kojoj je bila voda. Šta mislite kako sam ja mokrio na svojim izmišljenim navijačkim gostovanjima!?“
„Sori, mister Vučić…“ zaustila je Čale.
„Mesje!“
„Mesje Vučić, šta ćemo s gostima koji su u drugim vagonima?“
„Neće oni nikud, gospodine. Intuicija mi kaže da je ubica ovde. Znamo li ko je žrtva, dovraga!?“, dreknu mesje Vučić i suknu
brkove.
„Ne znamo, još uvek je reč samo o glasinama“, reče čovek iz obezbeđenja predsednika Vučića. „Voz toliko brzo ide, da možda do kraja vožnje nećemo ni saznati.“
„Budalaština! Kakvi prljavi trikovi samo da bi se narušio ugled najpoznatijeg privatnog detektiva na svetu!“, zareža mesje Vučić. „Gle, 206 kilometara na sat. Kao da se i voz urotio protiv mene. Jel može malo brže, stručnjaci?“
„Može, neznatno brze“, s ponosom reče prisutni inženjer. „Možda ipak bolje ne, ako neka krava krene preko pruge.“
„Proklete krave i njihov metan“, promrmlja mesje Vučić i poče prodornim pogledom, punim detektivskog iskustva, da rešeta po vagonu. „Ne vredi, ako budemo čekali na leš, stići ćemo u Novi Sad, a ubistva u vozu rešavaju se samo dok je voz u pokretu. Vi, mesje! Gde ste bili u vreme ubistva?“, dreknu na jednog od ministara.
„Pa, ovde sam, sve vreme uz vaše skute, gospodine pred…“
„Mesje!!!“, dreknu detektiv.
„…mesje Vučiću. Znamo li uopšte vreme ubistva?“
„Ne pravite se nevešti. Vreme ubistva je između polaska voza iz Beograda i trenutka kad nam je vest o ubistvu pokvarila ugođaj! Gde ste bili tada?!“
„Pa, ovde, pored vas. Bukvalno na pola metra od vas sve vreme, kako bih udisao predivni miris vašeg parfema.“
„Hm, sumnjivi ste mi. Izrazito ste mi sumnjivi. I vi ste mi sumnjivi“, reče Čaletu. „I vi i vi i vi i vi! Sve same sumnjive njuške. Kakav je ovo voz dovraga? Voz pun kriminalaca ili dični „Soko“ koji juri dvesta na sat.“
„Evo, dvesta devet“, javi se opet onaj inženjer.
„Merde!
Dajte to malo sporije ili neću uspeti da rešim slučaj!“
„Evo, dvesta dva, da li je to prihvatljivo?“
„Gospodine predsed…“, zausti osoba neidentifikovanog pola iz PR službe
„Mesje! Šta vi hoćete?“
„Mesje Vučiću, ako voz bude išao ispod dvesta kilometara na čas to neće biti dobro za naš PR. Sprdaće se satiričari sa nama.“
„Aha, satiričari!“, doseti se mesje Vučić. „Oni su ubice! Rešio sam slučaj! Straža, uhapsite svakog satiričara u vozu „Soko“ i ne dajte mu da mrdne.“
„Nema nijednog satiričara u kompoziciji“, šapnu mu na uvo lice iz obezbeđenja.
„Prokletnici, kako su onda uspeli da počine ubistvo?! Kojim sredstvom? Lukom i otrovnom strelom, najverovatnije. Skriveni iza nekog žbuna kod Novih Banovaca, plus minus dvadeset kilometara.“
Tog trenutka, baš brzi voz „Soko“ stigao je u Novi Sad.
„Merde! Imamo li leš? Dajte mi leš!“, razjario se čuveni detektiv. „Ako nema leša, propala stvar. Satiričari će ostati na slobodi, da vrše terorističke akte i ubistva!“
„Dozvolite“, umešala se opet premijerka Čale, izazvavši time dodatno podozrenje mesje Vučića, „niko neće izlaziti iz voza u Novom Sadu. Odmah se vraćamo za Beograd.“
„Niko, osim saučesnika satiričara, koji će kroz prozor izbaciti leš, iskočiti napolje i sakriti ga negde u Novom Sadu! Jeste li bili nekad u Novom Sadu, mesje?“
„Ovaj… ne znam“, zbunila se Čale.
„Đavolje mesto. Tu možete sakriti bilo šta bilo gde, a kamoli jedan bedni leš. Imamo li leš?!“
Svi su, međutim, ćutali. Kroz nekoliko sekundi voz se pokrenuo.
„Šta je ovo? Krenuli smo nazad za Belgrad?“, upita mesje Vučić.
„Tako je, mesje“, odgovori prisutni inženjer.
„Dobro. Satiričari su ubice. Neka ih policija nađe i uhapsi. Još jedan uspešno rešen slučaj u mojoj bogatoj karijeri. Voila! Touche!“, ponosno zaključi mesje Vučić, skinu brkove i ponovo postade predsednik Vučić. „Šta je, šta ste se ukipili, kao da sam upravo izašao iz mini frižidera. Uživajmo u vožnji. Poslužite se sendvičima. Gledajte moje predizborne spotove na LCD ekranima.“
Nije prošlo ni pet minuta kad se pronela vest da se u vozu „Soko“ dogodilo ubistvo.
„Merde!“, dreknu mesje Vučić, pošto je nalepio lažne brkove na lice.
(satira)