Dodik je danas u Sarajevu izjavio da se od BiH pravi cirkus, aludirajući valjda da je proces koji se protiv njega vodi pred Sudom BiH, dio te cirkuske predstave.
Iako je rekao da neće doći u Sud, onomad i da mu neće suditi sudije Muslimani, on u toj predstavi od početka aktivno učestvuje, birajući van i unutar sudnice ulogu glavnog klovna.
U tome mu pomažu drugovi iz stranke, vodeći funkcioneri Srpske, koji su spremno ostavili svoja važna radna mjesta i ozbiljne poslove, na sebe navukli klovnovske maske, zabavljući u skupim odorama narod od kog su odavno napravili bijedu. Psuju, tapšu po ramenu gospodara, drže besmislene govore pred sudnicom. Nasmijani sigurni budući birači se zabavljaju, slaveći moć svog političkog idola, koji se opet zajebava sa Sarajevom, srećni što su dio vica
… Tako to izgleda kada se gleda na dnevniku javnog servisa.
Istina je međutim da Dodik od danas učestvuje u procesu, da je odbrana izjavila da je spremila odbranu, dakle oni priznaju proces i Dodik je, kao što mu je rekla Sudija, u tom procesu nevin dok se drugačije ne utvrdi.
Da ostane nevin angažovao je tešku pravnu artiljeriju, ni manje ni više nego poznatog zagrebačkog advokata Nobila za savjetnika.
Dodik je od danas, barem u sudnici, skinuo masku klovna i učestvuje ozbiljno u procesu.
I to je činjenica. Ulogu klovnova ostavio je svojim podanicima iz partije, i oni tu masku neće skinuti dok im on to ne kaže, svjestan, kao i sami, da nikad ne bi bili tu gdje jesu, da nije njega.
Dodik u sudnici brani sebe, ne Republiku Srpsku iako se mjesecima trudi da svoj slučaj tako predstavi, ne bi li ga podanici masovno branili.
Što se nije desilo i ne dešava se, pred sudnicom se na svakom okupljanju pojavljuju samo oni što moraju.
I nebitno je kako će se proces završiti, a hoće, neće biti ni prva ni zadnja presuda koja neće biti procesuirana.
Nije bitno dakle, ko će u ovom slučaju pobjediti ili izgubiti.
Ono jedino što je bitno je da smo kao društvo odavno izgubili, nepopravljivo i da ova parada lošeg humora, primitivizma, verbalnog šenlučenja nije nikakav prizor moći jedne politike i onog ko je predstvalja, već potpuno suprotno, ova parada precizno pokazuje svu nemoć jednog društva i potpunu nesposobnost da ozdravi i postane bolje.