Više puta sam u tekstovima za „Danas“ najavljivao da će se Sašica (Aleksandar Vučić) uskoro naći na istorijskoj prekretnici i da će biti toliko usamljen da će mu biti potrebna podrška i njegovih političkih protivnicka. Kada sam docnije analizirao svoje tekstove, bilo mi je simptomatično što u mojoj glavi on više nije svemoćni izopačeni mafijaški ludak Žvalavi, već mali bespomoćni cvrca, Sašica.
Svoje pretpostavke zasnivao sam na tome da je američki i evropski pritisak na Sašicu toliko snažan da on nema drugog izbora osim da se savije i krene u smeru u kom ga bičuju. Kad kažem pritisak, mislim na dokaze koje strane službe poseduju o sprezi domaćeg političkog vrha i organizovanog kriminala, a kad sam pominjao istorijsku prekretnicu, mislio sam na iskorenjivanje uticaja Ruske Federacije u Srbiji. Rat, pritom, još nije ni počeo.
Kada je rat u Ukrajini počeo, stvari su eskalirale tom brzinom da se Sašica odjednom našao u poziciji da raskine veze s Rusima smesta ili ćemo ozbiljno najebati, u rasponu od zapadnih sankcija, do zapadnog bombardovanja (nemojte nikada potcenjivati želju pojedinih komšija da ratuju sa nama, kao ni to koliko su američke administracije lake na obaraču). U info ratu kakav nije viđen od Gebelsa, zapad vraća Ruse na fabrička podešavanja, a kolateralna šteta smo mi, jer nismo reagovali onako žustro kako je to zapad očekivao.
Bombardovanje smo, za sad, izbegli, dvaput glasajući u UN protiv Rusije. Sankcije im formalno nismo uveli, ali zapravo jesmo, tako što je EU uvela sankcije svim kompanijama čiji su većinski vlasnici Rusi. NIS Naftagas je među tim kompanijama, rusko i Bajatovićevo čedo, koje nam doprema 75 posto sirove i prerađene nafte. Ne vidim jače sankcije koje možemo da uvedemo Ruskoj Federaciji. Iživljavanje sa letovima Er Srbije za Moskvu, koji se redovno zadese u pratnji NATO lovca/bombardera zbog dojave o „bombi u avionu“, prestaće verovatno kad prestanu i letovi za Moskvu.
Ovo je bio tek početak. NIS se našao na udaru EU pre izbora u Srbiji, pod pretpostavkom da će Vučić održati obećanje i posle izbora krenuti u raskidanje veza sa Ruskom Federacijom, uz formiranje proevropske vlade, koja će, sa ostatkom regiona, zauzeti čvrst kurs ka EU. Jedno kratko vreme pitao sam se zašto opozicija u nedelju uveče nije proglasila pobedu u Beogradu, kad je već nije proglasila SNS: Iste večeri je, međutim, Sašica prvi put otkako se Dragan Đilas vratio u politiku, bivšeg šefa DS pomenuo s dozom poštovanja, istakavši kako su njih dvojica najveće žrtve predizborne kampanje, jer su u njoj najviše napadani. Kako su izgledali ti napadi? Na Vučića ih nije bilo, osim na medijima teško pristupačnim široj javnosti. Đilas je, bez ikakvih dokaza, godinama targetiran od strane Vučićevih tabloida kao lopov koji je upropastio zemlju, ali je istovremeno, od istih tih tabloida, sve vreme označavan kao vođa opozicije.
Dragan Đilas je, upravo sa pozicije vođe opozicije, vedrio i oblačio svim opozicionim koalicijama. Upravo sa pozicije vođe opozicije, Dragan Đilas je odredio ko će biti opozicioni predsednički kandidat. Upravo zbog pozicije vođe opozicije, Aleksandar Vučić je Dragana Đilasa pozvao na razgovore posle izbora, navodno radi ponavljanja izbora u Beogradu, a ja bih rekao pre svega da bi se u Srbiji što pre uspostavilo „novo normalno“. „Novo normalno“ je da, citiraću Đilasa, „u svakoj normalnoj državi vlast i opozicija razgovaraju.“ Da li je iko mogao da zamisli normalan sastanak i ljudski razgovor ove dvojice pre trećeg aprila? Da li iko od vas misli da je Srbija normalna država?
Ostrašćeni opozicionari su, naravno, odlepili. Ko je dao Đilasu mandat da pregovara s Vučićem o bilo čemu? Vučić! Ne, nije Vučić. Hajde za trenutak da se podsetimo kako ne živimo u normalnoj demokratskoj zemlji, već u narkokleptokratiskoj koloniji, u kojoj su izbori uglavnom farsa, kontrolisana od strane zapada. Setimo se, zatim, po meni ključnog predizbornog trenutka, odlaska Dragana Đilasa u SAD, gde je imao sastanke na veoma visokom nivou. Na taj način je Dragan Đilas, ne u tabloidima, već u najmoćnijoj zemlji sveta, priznat za šefa srpske opozicije. O čemu se pričalo, to sad polako naziremo.
SAD, Nemačka i Velika Britanija, jasno su stavile do znanja da region ima da se dovede u red. Stoga je u BiH postavljen novi visoki predstavnik, nimalo nežni nemački političar Kristijan Šmit, ozbiljan zavrtač ruke, iz škole pokojnog Ričarda Holbruka, Gabrijel Eskobar, postavljen je za novog američkog izaslanika za zapadni Balkan, a Kristofer Hil, iz iste ekipe, postavljen je za novog ambasadora u Beogradu. Svi ovi ljudi tu su da se postaraju da dogovori (naredbe) budu ispoštovani, a ruski i kineski uticaj iskorenjen.
Američkie sankcije Zvonku Veselinoviću, osmog decembra, označile su početak „čišćenja regiona“. Vučićevo ponašanje se iz nepodnošljivo kretenskog preobrazilo u klasično kretensko ponašanje, što je bio znak da pritisak daje rezultate. S druge strane i srpska opozicija je „spustila loptu“, pa je ušla u iznenađujuće mirnu predizbornu kampanju, koja se zarvršila neregularnim izborima, na kojima je Vučić izgubio svuda osim u prvom krugu predsedničkih. Kako će Sašica izvesti svoj dramatični istorijski obrt, kad se ima u vidu broj ruskih špijuna i plaćenika u regionu, pitam se, pitam se.
Svi znamo koliko su Rusi suptilni, to jest skloni trovanjima i atentatima. Imajući u vidu koliko je arčio Putina za sopstvene marketinške potrebe, Vučić koji se sprema za prelazak sa dve na jednu stolicu, u Rusima je stekao potencijalno veoma opasnog neprijatelja. Da li ste, međutim, primetili, da njega neprekidno sere na međunarodnom planu? Na rusku invaziju na Ukrajinu Sašica nije mogao da utiče. Sašica nije mogao da utiče na to da invazija nije trajala očekivana tri dana, nije mogao da utiče na to da će „druga najjača armija na svetu“ delovati kao gomila orkova, koji kradu veš mašine, siluju devojčice, sravnjuju gradove sa zemljom i ubijaju civile.
Sašica nije mogao da utiče na to da je ukrajinska odbrambena strategija Ruse saterala na početne pozicije, a pošto ih je zapad u međuvremenu naoružao do zuba, moglo bi se reći da je ovog časa Ukrajina na frontu u vojnoj prednosti. Ovaj vojni i civilizacijski fijasko oslabio je rusku poziciju na zapadnom Balkanu taman toliko da Sašica ima idealne uslove za svoje istorijsko „ne“. Dragan Đilas odmah mu je pritekao u pomoć. Proglasio ga je za normalnog. Proglasio je Srbiju za normalnu.
Ovde dolazimo do vašeg šizofrenog cepanja. Mog ne. Pošto sam više puta najavljivao da ćemo se naći u paradoksalnoj situaciji da podržimo onoga koji nam radi o glavi, sad, kad smo se našli u toj situaciji, nemam sumnji: neću odmagati Sašici da Srbiju okrene ka zapadu. Neću mu ni pomagati, neću ni plakati nad njegovim mukama, ali, ću, kao protivnik autokratskih čudovišta poput Rusije i Kine, biti pragmatičan. Neću pridikovati Đilasu, ako bude jedan od Vučićevih pomagača u ovom poslu. Niti bilo kom drugom opozicionom političaru. Moje mišljenje o EU je tokom godina variralo, od idealizovanja ove tvorevine, preko evroskepticizma, pa do evropragmatizma, koji mi govori, da je, u odnosu na Putina i Kinu, stara dobra Evropska Unija, sa svim svojim manama, fantastično rešenje.
Eto, kurčio se da je Tito, pa je dobio i svoju 1948. Biće zanimljivo pratiti hapšenja dojučerašnjih poslovnih partnera, uz neprekidnu paranoju da ga Rusi ne naciljaju iz snajpera ili otruju. Možda nisu u stanju da naprave veliko sranje, kao pre rata s Ukrajinom, ali jesu u stanju da naprave sranje. Pogledajte ponašanje Zvezdinih navijača. Da li njima i dalje upravlja Sašica ili Gazprom? Nemojte da se začudite ako se i sa severa začuje „Vučiću pederu“.
Zajebano će biti ako Vučić u sred metamorfoze promeni stranu. Zajebano će biti, mada malo verovatno, ako Vučić metamorfozu zloupotrebi da nastavi sa organizovanim kriminalom. Zajebano će biti ako… toliko toga može biti zajebano, da ovo sranje moramo prihvatimo kao naš najdalji domet u ovom trenutku. Imate puno pravo da mu ne oprostite i da ne prihvatite ovakav razvoj događaja. Imate puno pravo da do kraja insistirate na potpunom uništenju Vučića i njegovog klana. Imate puno pravo da svakoga iz opozicije ko mu pruži podršku na njegovom „evropskom putu“ proglasite za izdajnika.
Preporučujem vam, ipak, da budete sebični. Vama, koji ste za građansku i demokratsku Srbiju i evrointegracije. Treba da budete svesni da smo narod na ivici istrebljenja i da, osim država kojima smo okruženi, a koje nisu u EU, praktično nemamo više nikoga. Budite svesni da je jedino Sašicina medijska mašinerija, koja je o meni pisala sve najgore i vodila protiv mene najprljavije kampanje, jedina u stanju da brzo ispere mozak građanima, tako da bez veće frke popuše „novo normalno“.
Nikada se ni na koga nisam ljutio. Ni na Vučića. Zauvek ću ga smatrati najgorim zlom koje nas je zadesilo. To što smo se (možda, nije sve gotovo) našli u paradoksalnoj situaciji da nas najgori među nama vodi u Evropu, ne znači da treba da mu aplaudiramo, ali ne znači ni da treba sebi da istesterišemo noge bezuspešno isterujući pravdu. To je život. To je politika. Uvek pojedeš govno.
Nama je, međutim, najlakše. Zamislite kako će biti desničarima i rusofilima kad im lično Vučić sruši sneška. Zamislite kako će biti Vučićevim pajtosima, kad ih lično Vučić strpa iza rešetaka. Zamislite kako će biti nervno labilnom Vučiću prilikom obavljanja postavljenih zadataka. U odnosu na horor koji će oni proživljavati. vaša ljutnja na opoziciju imaće težinu rasprave na pijaci, da li je na kantaru kilo ili kilo i dvesta.
Ako Sašica, nekim čudom, sastavi prorusku i desničarsku vladu, vi koji niste iz tog fazona, bežite glavom bez obzira. Po vas će prve da dođu, pre nego što krene opšti haos.