Još od davnina srednjeg veka, švajcarska konfederacija držala se po strani od evropskih zbivanja. Zajednica kantona s vremenom se proširivala i stvarala snažnu ekonomiju zasnovanu na bankarstvu, ali i brižljivo razvijanoj industriji. Tokom renesanse proslavile su se švajcarske vojske. Iz zemlje hrabrih gorštaka dolazili su bataljoni najamnika, prekaljenih arkebuzira. Ostatak te davne tradicije ove zemlje, koja je imala posebnu vrstu vojske drugačiju od drugih savremenih armija kontinenta, i danas je garda rimskih pontifeksa, poglavara najveće verske organizacije u istoriji ljudskog roda – Rimokatoličke crkve. Pojedini brendovi hrane, slatkiša i satova potekli iz Švajcarske globalno su poznati. U 19. veku Švajcarska je bila uzor mnogim državama Evrope. „Slobodna Švajcarska“ bila je sintagma koja se često može pročitati u spisima nastalim u Srbiji tog vremena. Odatle su potekli „švajcarski otrovi“ – studenti koji su, sedamdesetih godina 19. stoleća, u Srbiju doneli ideje radikalizma, socijalizma i republikanizma.
U Federalnom savetu te stare države od 1959. postoji politički sporazum četiri velike stranke sa različitih strana političkog spektra, podržane od birača različitih veroispovesti i narodnosti. Ta neformalna „sporazumaška“ koalicija decenijama nije imala snažniju parlamentarnu opoziciju. Kao demokratska protivteža toj oligarhizaciji švajcarske politike, stoje neposredna narodna izjašnjavanja.
Promene u Švajcarskoj dolazile su polako. Po prirodi konzervativno društvo prihvatilo je potpunu političku ravnopravnost žena tek 1990. godine. Ipak, to društvo bilo je sposobno da razume promene. Tako je bez rata stvoren novi kanton – Jura – 1979. godine (prvi posle 164 godine). Država je ušla u Savet Evrope 1963. godine. Narod je na referendumu prvo odbio stupanje u članstvo UN, da bi 2002. ipak pristao da Švajcarska stupi u članstvo krovne svetske organizacije. Iako nije ušla u Evropsku uniju, Švajcarska je 2005. godine prihvatila Šengenski sporazum.
Stara federacija je 1999. dobila treći savezni ustav. Zamenjen je ustav koji je bio na snazi 125 godina, od 1874. godine. Novi ustav sadrži set ljudskih i građanskih prava koja nisu bila jasno definisana u starom najvišem zakonodavnom aktu. Prethodni ustav menjan je ustavnim amandmanima tokom 101 godine tek dvanaest puta. Novi ustav je do 2014. dobio čak deset izmena.
Švajcarska je jedna od najnaprednijih država Evrope, ali je u mnogim pitanjima kasnila za ostatkom kontinenta. Priznanje sa najvišeg mesta o posrednom saučesništvu u Holokaustu stiglo je tek tokom devedesetih godina. Usledilo je obeštećenje žrtava, čija je imovina pretvorena u novac i zlato skrivana u neutralnoj državi.
U Federalnom savetu te stare države od 1959. postoji politički sporazum četiri velike stranke sa različitih strana političkog spektra, podržane od birača različitih veroispovesti i narodnosti. Ta neformalna „sporazumaška“ koalicija decenijama nije imala snažniju parlamentarnu opoziciju. Kao demokratska protivteža toj oligarhizaciji švajcarske politike, stoje neposredna narodna izjašnjavanja
Na opštim izborima održanim oktobra 1999. veliki rast popularnosti zabeležila je Švajcarska narodna partija, desničaska politička organizacija koja je uspela da privuče čak četvrtinu glasova birača. Četiri godine kasnije, i više referendumskih odluka – među kojima su i one o dekriminalizaciji abortusa, nepostroživanju zakona o azilu i imigraciji – Švajcarska narodna partija postala je najjača politička organizacija u parlamentu sa 28% podrške birača. „Magična formula“ podele ministarskih mesta, uspostavljena četiri decenije ranije, promenjena je tada na štetu demohrišćana.
Idući u susret Šengenskom sporazumu Švajcarci su dobijali i žrtvovali. Tako je proleća 2004. država morala da prihvati da oporezuje bankovne račune poreskih obveznika iz EU u svojim bankama. Švajcarska je primala radnike iz EU, pa čak i novouključenih deset država, ali nije bila spremna da promeni striktnu politiku davanja državljanstva. Štaviše, kada je 2007. ŠNP štampala plakate sa rasističkom porukom „Izbaci crnu ovcu“, zalažući se za deportovanje stranaca koji po čine neko krivično delo, reakcija javnosti je bila negativna, ali je krajem godine koalicija oko te partije dobila više glasova nego ikada i povećala prednost u odnosu na druge parlamentarne stranke. Ovaj predlog će tri godine kasnije dobiti narodnu podršku, zasada tek u slučaju da bude počinjen „ozbiljan zločin“. Međutim, kada je sledeće godine predsednik ŠNP Kristof Bloher bio smenjen sa mesta ministra, partija je izgubila dotadašnji uticaj. On je postao četvrti federalni savetnik u istoriji Švajcarske koji je smenjen (dvojica su živela u 19. veku). Partija se već 2008. vratila u vladajuću koaliciju, samo je imenovala drugog političara na dužnost ministra. Građani su 2009. na referendumu većinski glasali i u prilog zabrani izgradnje minareta uz džamije.
Bankrot nacionalne avio-kompanije Sviser prošao je gotovo neprimetno. Uskoro je preduzeće ponovo registrovano, ovog puta kao Svis. Istraga oko malverzacija u vezi sa radom Svisera završila se tako što su svi osumnjičeni oslobođeni odgovornosti. Švajcarska se nije pripremila za svetsku ekonomsku krizu. Tek krajem 2008. vlada je otkrila plan da uloži 5,9 milijardi američkih dolara kako bi spasla UBS, najveću švajcarsku banku, od bankrota.
Tako konzervativna sredina, koja je tek tri decenije ranije omogućila ženama da glasaju na izborima, dobila je 2010. četvrtu ministarku u Federalnom savetu
Tako konzervativna sredina, koja je tek tri decenije ranije omogućila ženama da glasaju na izborima, dobila je 2010. četvrtu ministarku u Federalnom savetu. Žene su tada postale većina u švajcarskoj vladi. Septembra 2011, u uslovima lošeg stanja mnogih ekonomija u svetu, stabilna i vitalna švajcarska privreda i bankarstvo imali su, baš kao i građani mnogih država koji su uzimali kredite u švajcarskim francima, teškoće sa rastom vrednosti nacionalne valute. Švajcarski proizvodi su sa jačanjem franka postajali sve manje kompetitivni na tržištu. Zato je odlučeno da švajcarska valuta bude povezana sa evrom. Tri godine kasnije teškoće sa kojima se suočila panevropska valuta navele su Švajcarsku da napusti dotadašnju politiku, što je pak izazvalo dodatnu nestabilnost.
Tokom poslednjih godina švajcarska država i njeni građani suočavali su se sa brojnim izazovima. Švajcarska je bila pod velikim pritiskom SAD da odobri da poreske ustanove iz Vašingtona imaju kontrolu nad njenim bankama. Maloj demokratiji zaprećeno je jednostranim ali ozbiljnim finansijskim sankcijama. Pre nekoliko godina zbog sumnje u korupciju u fudbalu američki policijski organi uhapsili su prvog čoveka svetske fudbalske organizacije na teritoriji Švajcarske.
Izvor Nedeljnik.rs