Dragan iz Niša se odlično snašao u Norveškoj, ali upozorava da život ni tamo nije nimalo lak, da je struja neverovatno poskupelja, a da skaču i cene hrane i goriva.
On je rođen u Nišu, i do 2007. godine je bio uspešan privrednik, koji je radio u zdravstvenoj industriji. Sa svojih 46 godina odlučio se, kako sam kaže, na sulud potez i sa celom svojom porodicom se preselio u Norvešku.
Sa Draganom je otišlo još jedanaest drugih porodica iz Niša koji su danas, kako tvrdi, svi jednako uspešni, a što se zadovoljstva tiče, relativno je ko je koliko zadovoljan.
– Ima onih koji su otišli po novac, to su klasični gastarbajteri, ali moj smisao jeste da čovek živi i da proživi, ne samo da zaradi. Moj motiv je bio da u Norveškoj, kao i u Srbiji, proživim život ali da imam i dovoljno da trošim – priča Dragan za Mondo i kaže da njegov recept za sreću glasi: Zarađuj norveške pare, ali troši ih u Španiji, Grčkoj ili Srbiji. Najslađe je u Srbiji.
Dragan danas živi u Oslu gde je odškolovao decu i vredno radio u zdravstvu kao medicinski tehničar zadužen za kućnu negu jer „Norvežani žive kao kornjače po 200 godina“.
U narednih nekoliko godina planira da vozi kamion po Norveškoj i da za koju godinu stekne zasluženu penziju koju može da troši gde god želi, ali svoje kosti, kako kaže, ne planira da ostavi u ovoj zemlji.
– Moj put i moja odluka je da se vratim u svoju zemlju. U Srbiju dolazim nekoliko puta godišnje, ali računam da radim još koju godinu i vratim se za stalno. Nisam planirao da kosti ostavljam gore u onoj hladnoći gde ne mogu ni da istrule – priča Dragan kroz šalu i ističe da je Norveška od maja do septembra nalepša zemlja na svetu, ali da bi ostatak godine rado provodio širom njegove Srbije.
– Najgore je sivilo i klimatski uslovi koji krenu da uzimaju svoj danak posle određenog broja godina. Snega bude po sedam meseci, ali najstrašnije je sivilo. Prošle godine nakon Božića 45 dana nije bilo sunca. Nisam verovao kada mi je čovek koji je izbegao iz Bosne u periodu rata rekao: ’Mi smo tu od ’92 i veruj mi na reč kada kažem da svaka godina nosi po jedan negativan poen po zdravlje. Norvežani imaju pola centimetra deblju kožu nego mi’“, seća se Dragan reči čoveka na koje se samo nasmejao, ali se i sam kasnije uverio da mu norveška klima ne prija i da je „naš genetski kod takav da nismo rođeni za život u toj zemlji.
Ne živi svako norvešku bajku
Ipak, Dragan je pronašao svoj put, obezbedio svoju porodicu, ali kada su u pitanju troškovi života, Dragan kaže da se poslednjih godina dosta toga promenilo.
– Plata je ostala na nivou od pre deset godina, dok su s druge strane, cene znatno skočile. Srednji stalež mahom ima platu između 3.000 i 4.000 evra i za čoveka koji sa takvim uslovima živi sam, nisam siguran da živi norvešku bajku. Cene su pakleno skočile zbog ukrajinske krize. Hrana je poskupela više od 100 odsto.
Kada se vratim iz Srbije i odem u prodavnicu u kojoj inače kupujem uvek se iznenadim. Sve je znatno skuplje, a dobar primer je dizel gorivo koje je 2007. kada sam došao koštalo 9 kruna, sada je dizel 22,23 krune.
Beli hleb koji mi Srbi najviše volimo, kod njih tzv. socijalni hleb na današnji dan košta 105 dinara, ali hleb bez aditiva se kreće od 350 do 500 dinara. Junetina ne može da se kupi ispod 25 evra za kilogram, a o voću i povrću ni da ne govorim.
Kilogram jabuka nema ispod 400 dinara, upakovani krastavac ispod 280-300 dinara po komadu, a kilogram paradajza je između 270 i 400 dinara u zavisnosti od klase“, priča Dragan.
Stan 1.500 evra, struja 600
Kada su u pitanju troškovi kirije, Dragan kaže da mesečni najam stana od 80 kvadrata, ne može da se nađe ispod 1.500 evra, kao i da je mala razlika između centra i rubnih delova Osla, eventualno je 200 evra razlika u ceni.
– Cene stanovanja su svakog sekunda sve višem, a struja je skočila 10 puta. Moja ćerka je plaćala struju 130-140 evra mesečno, a sada joj je došao račun od 600 evra za mesec dana. To su nenormalne cene.
Kod nas je tržište struje otvoreno, svako ko ima pravo da pravi struju, ima pravo i da je prodaje. Preko 30 firmi se bave isporukom električne energije, a prisutne su i brojne marketinške prevare kako bi privukli što veći broj korisnika – priča Dragan.
Kako sagovornik objašnjava, u Oslu postoje zgrade koje su pod patronatom određenih firmi iz ranijeg perioda gde su društveni stanovi koji ne mogu biti ni u čijem vlasništvu, odnosno u njima ne možete da kupite stan, već imate samo pravo korišćenja i te zgrade imaju centralno grejanje.
– U Norveškoj se reciklira sve od igle do lokomotive. Ne postoji nijedan proizvod koji se ne reciklira, deo ide u industriju, a deo koji potpada pod proizvode zapaljive za sagorevanje, služi za rad četiri kotlarnica Osla – objašnjava Dragan i dodaje da se druge zgrade greju isključivo na struju koja je jako skupa.
Međutim, prema njegovim rečima, najveći problem u Oslu su automatske naplatne rampe po gradu kojih je bilo i ranije, ali pre dve godine su one obnovljene.
– Shvatili su da je to mašinerija za otimanje novca, pogotovo sada sa električnim automobila koji u Norveškoj čine 54 odsto voznog parka. Da li će to dalje zaživeti ili će shvatiti da je prevara, vreme će pokazati.
U domaćinstvu smo u početku imali dva električna automobila, te nismo plaćali veliko osiguranje niti visoke putarine prema gradu, ali sada je jedan prolaz 2,5 evra za dizel, a za električni automobil 1,5 ili 1,7 evra.
Najveći problem je što je u Norveškoj situacija takva da u slučaju da se desi neko nevreme ili mećava, ostajete tu gde jeste, zarobljeni u automobilu. Rampe samo padaju i stojite zarobljeni u mestu. To je jako neprijatno, a ukoliko imate električni automobil nema grejanja – priča Dragan.
S druge strane, dodaje, država je za vreme korone jako brinula o ekonomiji i davala ogromne subvencije privrednicima kako bi ostali u poslu, od običnih prodavaca do velikih firmi i privrednika.
– Norvežani verovatno zbog te srećne nafte koju su otkrili ’71. godine imaju ogromnu količinu novca u državnoj kasi. Pre par godina procene su bile takve da u slučaju da sve stane, odnosno niko ne pipne ništa osim kašike, novca ima za narednih 150 godina, a sada je statistika takva da u navedenom slučaju ima novca za narednih 80 godina – navodi Dragan i napominje da, s obzirom da je radio u Srbiji u zdravstvu, može da kaže da su naši stručnjaci tamo izuzetno cenjeni, kao i da svi afirmisani.
Kada je reč o zdravstvenom sistemu, Dragan kaže da je norveški sistem solidan ali spor, uz dobre benefite.
– Norvežani mogu da se pohvale savršenom dijagnostikom, ali u finišu mogu reći da smo mi za njih stručnjaci. Kod izabranog lekara je pregled 20-25 evra, u to je uračunata laboratorija, a sve ostalo subvencionira država doktoru koji radi preglede. Stomatolog je pakleno skup, pa i oni sami beže iz Norveške.
Prijateljima kažem da im se više isplati da kupe kartu i odu u Srbiju kod zubara, provode se tri dana, a posle 24 sata kada mogu da jedu odu na roštilj, još im ostanu pare u džepu – završava Nišlija.
Izvor: Mondo