Prema trenutnim modelima prof. dr Valjarevića i meteorologa Ivana Ristića, početkom januara 2025. trebalo bi da dođe do manjeg otopljenja sa maksimalnim temperaturama vazduha od šest do 10 stepeni. Otopljenje bi trajalo dva do tri dana i označilo bi promenu vremena koja dolazi.
Ledeni dani od Božića do Svetog Jovana
– Najverovatnije da nam između 3. i 7. januara dolazi polarni vrtlog i hladan arktički vazduh. Prodor hladnog vazduha označiće početak ledene zime pošto će od Božića do Svetog Jovana biti ledenih dana. Temperature će biti ispod nule i padaće povremeno sneg. To će biti najhladniji period ove zime, a krajem januara očekujemo ponovo manje, ali umereno otopljenje – priča Ristić.
Otopljenje u trećoj dekadi januara bi kratko trajalo i početak do polovine februara bi trebao da bude drugi najhladniji period ove zime. Povremeno bi bilo padavina, uglavnom kiše, susnežice i snega. Temperatura bi bila oko nule, i ne mogu se isključiti ledeni dani u prvoj polovini meseca, kada su temperature tokom celog dana ispod nula stepeni.
Prema trenutnim modelima prof. dr Valjarevića i Ristića, početkom januara 2025. trebalo bi da dođe do manjeg otopljenja sa maksimalnim temperaturama vazduha od šest do 10 stepeni. Otopljenje bi trajalo dva do tri dana i označilo bi promenu vremena koja dolazi.
– Januar i februar će biti pravi zimski. U najhladnijem periodu u toku ta dva meseca temperature u Beogradu u jutarnjim satima mogu biti minus 10 stepeni, pogotovo ako bude snežnog pokrivača, a u Srbiji se očekuje i do minus 20 stepeni. Padavine, susnežica i sneg se očekuju u tom periodu i u nižim predelima. Kraj februara bi mogao da bude topliji i tada bi temperatura mogla da skoči za oko 15 stepeni. Mart će biti promenjiv, smenjivaće se periodi kada će biti oblačno sa padavinama, kišom, susnežicom i snegom, i periodi kada će biti stabilnije i toplije vreme. Sa kalendarskim dolaskom proleća, temperatura će osetnije da poraste – navodi se u prognozi prof. dr Valjarevića i Ristića.
Sneg možda i u aprilu
Na početku proleća temperatura će biti viša od 20 stepeni, a april, koji je godinama bio promenjiv, kompenzovao je mnogo slabe zime i često je oko 20. aprila padao sneg. Mogao bi da prođe 2025. bez snega, ali Ristić napominje da ne bi trebalo da nas iznenadi ako sneg ipak padne u aprilu.
– Normalno je da temperature krajem aprila budu više od 20 stepeni, a mi imamo i pojavu snega i to je baš velika promena vremena. Ove godine se, inače, očekuje puno snega, pogotovo na planinama, i tamo se sneg skoro uopšte neće topiti. Na kraju zime će biti i preko metra snega na Kopaoniku i drugim planinama i sa početkom toplijeg vremena, doći će do naglog topljenja snežnog pokrivača tako da se očekuje da vodostaji reka brzo rastu, a kako nisu niski, treba upozoriti, pogotovo ako bude prolećnih jačih majskih kiša, da može doći do poplava. Mora se voditi računa pošto se u godinama sa puno snega na planinama poplave vrlo lako dešavaju – objašnjavaju autori dugoročne prognoze.
Podsećaju da su prosečne temperature za maj – minimalna od devet do 15 stepeni, maksimalna 20-25. Dešava se da u petom mesecu temperatura bude i preko 30 stepeni. U 2025. se to ne očekuje, već se očekuje da postepeno uđemo iz proleća u leto i da bude dosta kiše.
– Normale za jun su minimalna od 13 do 18 stepeni, maksimalne od 23 do 29, a kada je preko 25 stepeni – to su već letnje temperature. To će se desiti u trećoj dekadi juna i oko 25-26. juna očekujemo prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni. Kraj juna bi bio baš topao i voda će se ugrejati na preko 20 stepeni u Grčkoj i na južnom Jadranu.
Očekujem da 2025. bude tri-četiri toplotna talasa, a najtopliji će biti u trećoj dekadi jula, oko 24-25. jula sa temperaturama od 41 stepen u Beogradu i 42 stepena u Srbiji – kaže meteorolog Ristić.
U junu se očekuju u nekoliko navrata velike količine padavina, čak 100 litara po metru kvadratnom za jedan dan, tako da može doći do poplava.
Minimalne temperature u julu su u proseku od 15 do 19 stepeni minimalne, 26 do 30 stepeni maksimalne, međutim u julu ćemo imati mnogo tropskih dana. Već od kraja juna do septembra, pratiće nas izuzetno toplo vreme sa tropskim temperaturama zbog priliva toplog vazduha iz Afrike.
Da li će biti superćelijskih oluja
Ristić i Valjarević ističu da će uticaj “La Ninje” biti još veći i zbog toga će ova zima biti hladnija, a tokom leta može biti jako toplo. Aktivni su istočni vetrovi i oni utiču da zimi bude hladnije, a leti još toplije.
– Jul je najtopliji mesec i druga dekada je najrizičnija kada su u pitanju superćelijske oluje. Očekuje se da temperature tokom leta budu visoke i mora će se brzo zagrejati. Sredinom jula temperatura morske vode će biti blizu 30 stepeni, što znači da će biti ispunjen jedan od kriterijuma za superćelijsku oluju, a to je da temperatura bude veća od 27 stepeni. Granica za nastanak uragana na okeanima je 27 stepeni, ali može da se koristi i za nastanak oluja s tim što sa superćelijsku oluju na visini vetrovi moraju da budu izraženi i da postoji smicanje vetra sa visinom. Nadamo se da se 2025. godine neće poklopiti svi uslovi za njeno nastajanje – iskren je Ristić.
Čak i ako izostanu superćelijske oluje, meteorolog upozorava na dosta pljuskova, kiše, lokalno sa gradom, jakim olujnim vetrom, što će za mesto u kojem se dogodi biti kao superćelijska oluja jer superćelijska oluja zahvata veći region i ostavlja za sobom veliku štetu.
Stabilnije vreme bez mnogo kiše očekuje se u avgustu. Osmi mesec bi trebao da bude klasičan letnji mesec, sparan, vreo, tropski…
– Opet nam neće biti lako jer dugo će trajati toplotni talasi, pogotovo što je sada izražena umereno-kontinentalna klima zbog koje se vazduh preko leta greje, a zimi se hladi. U julu i avgustu maksimumi će biti oko 40-41-42 stepena, s tim što u julu očekujemo malo više kiše. Imaćemo puno tropskih dana i tropskih noći, pogotovo u većim gradovima zbog zagrevanja betona, slabe cirkulacije… Jedva ćemo čekati da dođe jesen.
Prvi sneg u novembru
Septembar bi trebalo da bude opet sličnog tipa kao 2024. i već u tom mesecu se očekuju prodori sa Severnog ledenog mora, što će spustiti temperaturu. Drugim rečima, neće biti previše vruće na jesen. Zato već u novembru možemo očekivati prvi sneg, sa temperaturama u granicama normale. U decembru bismo mogli imati blaža zahlađenja uz padavine i blaža otopljenjima.
Zaključuju da će jedino leto, kao prethodno, ostati toplo, ali proleće, jesen i zima neće, biće hladniji u odnosu na prethodne i sledeća godina će zato biti za nijansu hladnija.
– Zbog promene cirkulacije, primetiće se trend pada temperatura na Balkanu, koje su rasle iz godinu u godinu i dostigle su maksimum. Više nećemo biti najtoplije područje, trenutno imamo najveće negativno odstupanje u odnosu na celu Evropu. Prethodnih godina vreme su nam određivali Islandski ciklon i Afrički anticiklon, ali to je prekinuto u septembru 2024. godine. Došlo je do stvaranja jakog polarnog vrtloga i on je doneo toplije vreme polarnim oblastima, ali zato na našoj geografskoj širini zbog dominacije vetra s istoka, dosta je ciklona tokom jeseni i još uvek dolazi sa istoka, prelazi preko nas i donosi hladniji vazduh – zaključuje meteorolog Ivan Ristić za „Blic„.