Slobodan Šijan je dobio
nagradu “Živojin Žika Pavlović” za afirmaciju srpskog filma u regionu
18. septembra na otvaranju Leskovačkog internacionalnog festivala
filmske režije (LIFFE), preneo je B92.
Čuveni reditelj setio se u intervjuu Tanjugu kako je Živojin Žika
Pavlović, inače njegov profesor na Fakultetu dramskih umetnosti uticao
na njegovo profesionalno stasavanje.
“On je imao značajan uticaj, pre svega kao snažna autorska ličnost i
umetnik od autoriteta naše kinamatografije u tom trenutku. Živojin Žika
Pavlović je i razlog zašto sam se prijavio na konkurs za upis na studije
filmske režije na FDU. Pomislio sam, ako on dolazi za profesora i
preuzima klasu, a to su pisale novine, imam šanse da četiri godine radim
sa nekim ko zaista ima šta da prenese”, kazao je Šijan.
Prema njegovim rečima od stotinak prijavljenih kandidata na studije
filmske režije u klasu Živojina Žike Pavlovića primljeno je tek njih
četvoro.
“Prve dve godine studija bile su zaista veliko iskustvo, a zatim i
sve što se dešavalo na fakultetu. U trećoj godini se dogodio veliki
politički progon Živojina Žike Pavlovića, profesora Saše Petrovića i i
nas koji smo bili njihovi studenti. Naši studentski filmovi su bili
pregledani od strane političkih komisija da se utvrdi koliko su
negativnog uticaja imali na nas”, kazao je Šijan.
Na pitanje da li se kinematografija u bivšim državama Jugoslavije
može smatrati istom i podvesti pod jedan sveobuhvatan termin “Ex Yu
kinematografija” ili je bliži stanovištu da je svaka kinematografija
priča za sebe, Šijan kaže da su okolnosti iste kao u vreme kada je
Jugoslavija postojala.
“I ranije su kinematografije iz različitih delova Jugoslavije bile
različite, to nije novitet. Različiti entiteti su negovali specifičnosti
tih lokalnih sredina u kojima su se kinematografije razvijale, pa ne
mislim da je to nešto novo. Novo je, što su sada neke države nastale
raspadom bivše Jugoslavije članice EU. Te države i njihove
kinematografije funkcionišu u mnogo boljim finansijskim uslovima. Zaista
se ne mogu porediti uslovi u kojima se filmovi snimaju u Sloveniji i
Hrvatskoj sa onima u Srbiji. Ali, naša kinematografija je poprilično
živa. Navikla je da se bori i opstaje u dosta opskurnim finansijskim
uslovima i tako je bilo uvek, čak i u staroj Jugoslaviji. Imamo sreće da
uvek dolaze novi autori, koji se snalaze sa onim što imaju”, kazao je
Šijan.
Za njega nema dileme da Filmski centar Srbije svojim konkursima i
distribucijom sredstava za snimanje filmova doprinosi afirmaciji i
napretku domaće produkcije.
“Najznačajnije je da Filmski centar ostane kao entitet koji
funkcioniše stabilno i redovno. Sama činjenica da oni već tri godine
uspešno dodeljuju sredstva za afirmaciju domaćih filmova, je nešto što
smanjuje pritisak na sam fond. Ranije se nije znalo hoće li ili neće
biti fonda ove ili sledeće godine. Nekada uopšte nije bilo novca, pa
onda kada dođe novac, sve to uzmu neke velike zverke kinematografije.
Danas su samom redovnošću svi postali zadovoljniji, jer će svako doći na
red. Ta sredstva su značajna, jer će retko ko da vam odobri dodatna
sredstva u Evropi i regionu, ako niste prvo dobili na nacionalnom
fondu”, kazao je Šijan.
On ističe da postoji prličan broj mladih filmskih autora čiji rad prati.
“Volim ove malo subverzivnije kao što su Maja Miloš, Mladen Đorđević,
ali mi se dopadaju i filmovi, koje je radio mladi Danilo Bećković, jer
komuniciraju sa publikom. Sviđa mi se da postoji raznolikost, da nije
sve usmereno ka festivalskom filmu. Bitno je održati tu raznovrsnost,
jer to stvara kreativnu atmosferu” kazao je Šijan i dodao da je srpski
film uvek bio raznovrsan, čak su se autori i u vreme crnog talasa
poprilično razlikovali.
“Nije postojao jedan talas u kom svi autori stvaraju slične filmove
kao recimo u češkoj kinematografiji, već su istovremeno stvarali Živojin
Pavlović, Aleksandar Petrović, Makavejev, koji su potpuno različite
pojave, ali u okviru jednog koncepta novog filma”, zaključio je Šijan.