Nova zgrada železničke stanice u Beogradu, poznata kao Prokop, koju je prošlog oktobra svečano otvorio predsednik države Aleksandar Vučić, već godinu dana radi bez upotrebne dozvole. Naime, nadležni su u oktobru ove godine odbili zahtev da se ovom objektu izda upotrebna dozvola. Inače, objekat ne postoji ni u katastru.
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta saopštio je danas da Glavna železnička u Beogradu, poznatija kao Prokop, u ovom trenutku nema upotrebnu dozvolu. On je u emisiji Iza vesti na N1 pokazao dokument da je Ministarstvo građevinarstva odbilo kao nepotpun zahtev „Infrastrutura železnica Srbije“.
U pitanje je dokument od četvrtog oktobra ove godine, koji je dostupan u evidenciji građevinskih dozvola, a u kom se kaže da resorno Ministarstvo kao nepotpun odbija zahtev investitora „Infrastruktura železnice Srbije“ za izdavanje rešenje kojim se odobrava upotreba izvedenih radova na izgradnji stanične zgrade.
Kako se precizira u rešenju, u pitanju je objekat sa parkingom sa 88 parking mesta, ukupne površine 592.64m2 na katastarskoj parceli br. 2855/111 KO Savski venac, opština Savski venac, na teritoriji grada Beograda, u okviru kompleksa železničke stanice „Beograd centar“ u Beogradu.
Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kako piše u dokumentu, investitor Republika Srbija – „Infrastruktura železnice Srbije“ podneo je preko ovlašćenog „Šidprojekt“ d.o.o, Šid, zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava upotreba izvedenih radova opisanih u dispozitivu rešenja.
Neusaglašenost i silni nedostaci
U rešenju na pet strana u više od 20 tačaka pobrojani su svi nedostaci zbog kojih je zahtev odbijen.
Tako se, između ostalog, navodi da nisu priloženi Program kontrole i osiguranja kvaliteta i Projekat geodetskog obeležavanja i geodetskog osmatranja ponašanja tla i objekta, koji treba da budu navedeni u Glavnoj svesci i u Zapisniku o tehničkom pregledu.
Takođe, utvrđena je neusaglašenost u dostavljenim i u Glavnoj svesci navedenim projektima sa projektima koji su bili sastavni deo Rešenja o građevinskoj dozvoli, kao i sa projektima navedenim u Zapisniku o tehničkom pregledu. Nisu usaglašeni ni podaci u Glavnoj svesci o navedenim projektima sa projektima u Rešenju MUP o saglasnosti na tehničku dokumentaciju.
Interesantno je uz dokumentaciju za sve radove nisu dostavljene izjave ni investitor, ni onoga ko je vršio stručni nadzor, ni izvođača radova, kako je predviđeno zakonom, pa se može smatrati da niko od uključenih i odgovornih na projektu nije dao izjavu da je objekat završen na način na koji je projektovan.
Jedan od nedostataka zbog koga je odbijen zahtev je i činjenica da u izveštaju Komisije za tehnički pregled nije na svim mestima usklađen datum obrazovanja Komisije za tehnički pregled i datum početka vršenja tehničkog pregleda. Navodi se takođe da je u izveštaju Komisije za tehnički pregled potrebno uskladiti datume vršenja probnog rada.
Prema onome što piše u rešenju, izostala su i imena članovi komisije za tehnički pregled, kao i njihove lične licence.
U zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole takođe u okviru izveštaja Komisije za tehnički pregled, nije priložen ugovor, ili drugi akt kojim investitor poverava vršenje tehničkog pregleda.
U Zapisniku o tehničkom pregledu, kako se konstatuje u rešenju, nisu osim perioda vršenja probnog rada, navedene i konstatacije Komisije šta je utvrđeno u toku i po završetku probnog rada, a nije naveden broj i datum prijave radova po Rešenju o građevinskoj dozvoli.
Na osnovu ovih, ali još niza nedostataka u dokumentaciji, u rešenju izdatom ovog oktobra se zaključuje da nisu ispunjeni formalni uslovi predviđeni zakonom i pravilnicima za izdavanje upotrebne dozvole.
Svečano otvaranje prošlog oktobra
Međutim, tu novu zgradu železničke stanice Beograd Centar na Prokopu otvorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 20. oktobra 2023. godine.
„Sa železničkom stanicom, Beogradom na vodi, svim što je urađeno, od 2028. godine kada krene prva linija metroa, Beograd će potpuno biti drugi grad, biće drugačija zemlja“, naveo je tada Vučić.
Svečanom otvaranju prisustvovali su i tadašnja premijerka Ana Brnabić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ministar finansija Siniša Mali.