Prema njegovim rečima, došao je sinoć u kafić kao ispomoć najboljem drugaru koji je ujedno i gazda lokala. A kako kaže, Sinišu zna od ranije.
“Prišao mi je, rukovali smo se. Posle nekog vremena se vratio. Izgledalo je kao da plaši ljude kada je krenuo da puca. U početku ljudi nisu ni vrištali, ni padali. Ne mogu da vam opišem tu scenu”, rekao je i dalje vidno potreseni Isidor.
Foto: D. Milenković / RAS Srbija / Šank iza kog je stajao ubica dok je pucao na nedužne ljude
Kako ovaj heroj kaže, sve je izgledalo kao u bioskopu.
“On je stao između frižidera i drveta i odatle počeo da puca. Ubio mi je dva druga. Meni su pokojni Stevan Jojić i Vladimir Mijatović drugovi od detinjstva, danas je trebalo da idemo da pečemo prase”, priča u neverici ovaj čovek.
Isidor objašnjava da je pokojni Vladimir juče zamenio smenu na poslu, a da je Stevan sutra trebalo da putuje nazad za Švedsku.
“Ubica je stao pored mene a ja sam ga, posle prvog rafala, koliko god sam mogao rukom povukao i on je ispustio pušku. Ne znam da li je ispucao sav rafal do kraja, ali nakon što je ispustio pušku, okrenuo se i počeo da beži”, prepričava sinoćnu scenu iz kafića u kojem se dogodio masakr.
Foto: D. Milenković / RAS Srbija / Isidor Sučević
I dalje potresenim glasom Isidor pokušava da nastavi priču.
“Scene posle toga vam ne mogu opisati. To se ne može ispričati. Nisam spavao uopšte, a tek kada sam došao kući jutros u pet, shvatio sam šta sam uradio”, kaže ovaj junak.
Drhtavim glasom nam govori da se i dalje vrlo dobro seća prizora svoja dva ranjena druga.
“Sećam se Stevana. Bio je naslonjen na ruku u koju je bio upucan. Samo mi je rekao “Nije ništa strašno, pomozi Vladi”. Odjurio sam do kola i odneo Vladu na rukama do njih”, rekao je Isidor.