Profesor dr Slobodan Milisavljević, grudni hirurg koji je i
operisao pacijentkinju, obratio se stručnjacima sa Fakulteta
inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, a rešenje koje su pronašli
je jedinstveno u svetu.
U 3D tehnici je, po modelu kosti, na Inženjerskom fakultetu
na printeru napravljen kalup. U Kliničkom centru je u njega izlivena
masa za veštačko rebro, u koju je stavljena armatura.
– Pre tri dana je zbog tumora osmog rebra urađena resekcija i
rekonstrukcija zida grudnog koša veštačkim rebrom sa armaturom.
Operacija je trajala četiri sata i uspešno je završena – govori profesor
Milisavljević.
Posle kompletne dijagnostike, koja uključuje i multislajsni
skener grudnog koša pacijentkinje, poslat je snimak na Fakultet
inženjerskih nauka u Kragujevcu i urađena je matematička rekonstrukcija.
Na fakultetu je urađen kalup u koji je izliven medicinski cement,
ojačan titanijumskim žicama radi stabilnosti zida grudnog koša. U
kalupu, dva dana pre operacije, izliven je anatomski implantat rebra,
koji je zatim sterilisan i onda je tako pripremljeni implantat rebra
ugrađen kod pacijentkinje.
– Mi smo jedini koji ugrađuju anatomske implantate kostiju i
po tome smo jedinstveni u svetu. Napredak je sada to što je jedan kraj
rebra direktno fiksiran za kičmeni stub, a plućna maramica je
rekonstruisana pomoću prolenske mrežice. To je put da se jednog dana
ugrađuju matične ćelije u te implantate i da tako pacijenti dobiju
bukvalno svoju, ali novu kost – objašnjava dr Milisavljević i ističe da
sada u Kragujevcu mogu da zamene „bilo koji deo zida grudnog koša“.
Nenad Grujović, redovni profesor Fakulteta inženjerskih
nauka u Kragujevcu, kaže da su hirurzi pozvali i zatražili da inženjeri
naprave implantat rebra jer je pacijentkinji, zbog teške bolesti, rebro
moralo biti odstranjeno.
Dr Slobodan Milisavljević
– Tako nešto u svetu do sada nije rađeno, pa nismo mogli da
koristimo tuđa iskustva. Prvo smo na računaru uradili trodimenzionalnu
sliku originalnog rebra, po meri pacijentkinje, a zatim napravili kalup.
Rebro je komplikovano jer ne može da se napravi samo od medicinskog
cementa. To je vitka, elastična struktura, koja mora da trpi opterećenja
i savijanja. Zato smo osmislili da od titanijumske žice napravimo
armaturu, koja se nalazi unutra i sprečava da rebro pukne. Jedan deo je
vezan za kičmeni stub transpedikularnim šrafom, a drugi za zdravu kost –
objašnjava profesor Grujović.
Kost po meri pacijenta
Kako kažu stručnjaci sa Fakulteta inženjerskih nauka u
Kragujevcu, uz jednu dobro obučenu ekipu i opremljeno vozilo moguće je
da se veštačkim kostima, koje su pacijentima neophodne, obezbede svi
klinički centri u Srbiji.
Zahvaljujući modernoj tehnologiji, potrebno je pet sati da
se od momenta snimanja dobije sterilisana veštačka kost, urađena po meri
pacijenta, spremna za ugradnju.