Mnogobrojni turisti zaglavljuju na ulazima
u drevni kameni grad, deo svetske baštine na listi UNESKA, a veliki
brodovi za krstarenje ih i dalje neprekidno dovoze u hiljadama. Dok
ljubitelji popularne TV-serije “Igra prestola” traže mesta na kojima je
ona snimljena, tiskaju se na krcatom čuvenom Stradunu, kamenom
popločanoj pešačkoj ulici duž koje su srednjovekovne crkve i palate.
Dubrovnik je vrhunski primer posledica masovnog turizma, svetske pojave
da povećanje broja posetilaca znači da izuzetni gradovi, naročito mali,
pokleknu od gužve. Dok broj posetilaca raste, lokalne vlasti traže
način da spreče masu da ne uništi šarm grada.
“To je
neverovatno, kao da živite usred Diznilenda”, kaže stanovnik kuće koja
gleda na Staru luku u senci kamenih gradskih zidina.
Obično po
osam brodova za krstarenje dnevno doplovi do tog grada sa svega 2.500
stanovnika, a svaki brod iskrca na ulice po oko 2.000 turista. Ima i
dana kada se tu usidri čak 13 brodova.
“Žao mi je i nas i njih
(turista), jer ne mogu da osete grad dok se sudaraju s drugim
turistima”, rekao je jedan Dubrovčanin. “To je haos, cela stvar je
haos”.
Taj problem je počeo da škodi ugledu Dubrovnika u inostranstvu.
UNESKO je prošle godine upozorio da je mesto tog grada na listi svetske kulturne baštine ugroženo zbog porasta broja turista.
Popularni putopisni blog “Diskaverer” je nedavno ukazao da je poseta
tom istorijskom gradu “vrhunac svakog odmora u Hrvatskoj, ali gomile
koje su napunile njegove uske ulice i prolaze, ne donose kvalitetno
iskustvo”.
U blogu piše i da dodatna pažnja koju taj grad
dobija kao mesto snimanja “Igre prestola”, u kombinaciji s dolaskom
brodova za krstarenje, stvara “problem epskih razmera”.
Putnicima je zato dat savet da posete druge stare gradove u blizini:
“Umesto što pokušavate da budete jedan od srećnika koji će dobiti kartu
za posetu dubrovačkim atrakcijama, posetite prekrasan grad Ohrid u
obližnjoj Makedoniji”.
Dubrovačke vlasti su 2017. godine
najavile plan “Poštovati grad” koji ograničava broj turista s brodova za
krstarenje na maksimalno 4.000 istovremeno, u bilo koje doba dana.
Međutim, taj plan tek treba sprovesti.
“Svesni smo gomile”, rekla je Romana Vlašić, šefica turističke službe grada.
Međutim, dok, s jedne strane, obećavaa da će se
ograničiti broj posetilaca, Vlašić je sa zadovoljstvom napomenula da je
ovogodišnja sezona u Dubrovniku “zaista dobra, uz blago povećanje
broja turista”. Uspeh fudbalske reprezentacije Hrvatske na ovogodišnjem
Svetskom prvenstvu, gđe je došla do finala, podstakao je dolazak
stranaca.
Vlašić je rekla da je do sada Dubrovnik ove godine
posetilo više od 800.000 turista, što je šest odsto više u odnosu na
isti period prošle godine. Broj noćenja je porastao za četiori odsto,
na tri miliona.
Brodovi za krstarenje plaćaju takse za gradsku
luku, ali lokalne radnje imaju vrlo malo koristi od posetilaca s njih,
jer putnici imaju na brodovima sveobuhvatne pakete, i vrlo malo troše u
lokalnim restoranima ili prodavnicama.
Krunoslav Đuričić koji
svira gitaru na Pileama, jednom od dva glavna ulaza u stari Dubrovnik,
vidi masu turista koja teče pred njega po ceo dan, i smatra da “masovni
turizam možda nije ono što nam stvarno treba”.
Turisti s
brodova za krstarenje imaju samo nekoliko sati da posete grad, što znači
da žure da vide nekoliko tačaka, da se tu slikaju, i da to objave na
internetu.
“Jednostavno, mnoštvo ljudi samo trči”, kaže Đuričić. “Ali kuda trče”!?