“Prvu šansu posle “Sablje” da lociramo preostale “zemunce” imali smo u
avgustu 2003, kad je na Novom Beogradu ispod drveta otkriveno pismo
koje je jedan od braće Simović poslao supruzi. Usledio je tajni sastanak
supruga begunaca, koji smo držali pod prismotrom”, kaže jedan od lovaca
na “zemunce”.
On kaže da su tada grešku napravili pripadnici BIA, koji su
bili u kontrapratnji. Menjali su tablice na džipu na ulici, što nije
ostalo neprimećeno i posle te greške “zemunci” su pobegli iz zemlje.
U ekskluzivnom razgovoru za “Blic”, petorica operativaca prvi put javno
otkrivaju kako je tekla potraga za ubicama premijera, ali i kako se
kroz taj slučaj došlo do ključnih podataka o Bojoviću i odbeglom
narko-bosu Darku Šariću. Iz bezbednosnih razloga, imena ovih pripadnika
MUP-a nećemo objaviti, a o tajnosti pod kojom su radili svedoči rečenica
jednog od njih:
“Bojovića smo radili posle radnog vremena.
Ostale kolege, čak ni šefovi, nisu znale na čemu radimo. O opasnosti?
Svake noći smo se međusobno prebrojavali da li smo svi živi.”
Potraga za „zemuncima“ naređena je u vreme ministra Dušana Mihajlovića, a
u noći posle ubistva premijera došlo se i do prvog podatka o vezi sa
Bojovićem, čija je vojna knjižica nađena u kući Milorada Ulemeka Legije.
“Tako je otkriven drugi prsten klana koji je predvodio Bojović. Danas znamo da postoji i treći”, kažu pripadnici ove grupe.
U avgustu 2003. bekstvo “zemunaca” organizovali su Bojović i Ilija
Novović. Tek danas policija može da rekonstruiše njihovo kretanje po
zemljama regiona, Španiji, Holandiji…
“Imali smo podatke o
pasošima koje koriste, pratili smo njihove supruge, kumove, saradnike…
Svi su bili pod žutom poternicom, znali smo kad ko prelazi granicu, ali
nismo imali konkretan podatak na osnovu kog bi mogli da lociramo
begunce. Da jesmo, bili bi uhapšeni istog časa”, kažu pripadnici grupe.
Za to vreme Bojović je stasao u novog vođu.
“Uhapsili smo ga 2008. U štek-stanu kod CZ našli smo opremu koja je
ukazivala na pripremu oslobađanja Legije. Dve godine ranije, u Madridu
je ubijen Milan Jurišić, zatim u Zagrebu Ivo Pukanić, 2009. počinje rad
na slučaju Šarić, ubijeni su Ilija Novović i Goran Marić, zatim i Cvetko
Simić, saradnici koji su bili veza između prstenova ove grupe. Ubijeni
su iz jednog razloga: da bi ćutali. Kalinić je zato ubio Simića u
Zagrebu. Zato je ubijen i Novović, koga je Bojović zadužio da preko
Marića bude na vezi sa svojim glavnim suparnikom, Sretenom Jocićem”,
kažu sagovornici “Blica”.