Ukratko:
- Trojica entuzijasta iz Laktaša Prnjavora i Banjaluke krenula su starim Mercedesom 190 prema Mauritaniji
- Tokom puta prošli su kroz Maroko i Zapadnu Saharu, uz obalu i pored najdužeg minskog polja na svijetu
- Iako nisu uspjeli ući u Mauritaniju zbog odbijene vize, sa puta su se vratili puni utisaka o Africi, za koju kažu da je „kontinent budućnosti“
Putovanje starim Mercedesom 190 iz Laktaša do Afrike zvuči kao filmska priča, ali za članove ekspedicije „Laktaši – Mauritanija Afrika 2026“ to je bila stvarnost. Ideja koja je u početku bila vezana za odlazak na Kilimandžaro, na kraju se pretvorila u višesedmičnu avanturu prema Mauritaniji, kroz Evropu, Maroko i Zapadnu Saharu.
Gostujući u BUKA podcastu, član ekspedicije Aleksandar Gluvić ispričao je kako je sve počelo iz ljubavi prema starim automobilima i putovanjima, ali i iz želje da se ponovi duh nekadašnjih velikih automobilskih poduhvata.
„Prošle godine nam je palo na pamet da odemo u Afriku kombijem, takođe starim Mercedesovim kombijem, ali nije bilo vremena da se to organizuje. Ove godine smo prvo razmišljali o Kilimandžaru, inspirisani ekspedicijom iz sedamdesetih kada je ekipa iz Jugoslavije u Zastavi 101 išla do tamo. Kad smo shvatili da je put preko Sudana nesiguran, tražili smo alternativu i odlučili da idemo u Mauritaniju“, rekao je on.
Zašto baš Mauritanija?
Mauritanija nije odabrana slučajno. Kako objašnjava, riječ je o zemlji u koju se i danas izvoze stari Mercedesovi modeli, posebno 190 i 124, jer su se pokazali izdržljivim u teškim afričkim uslovima.
„Kad vidite njihove ulice, od pet auta četiri i po su Mercedes 190 ili 124. To su auta koja mogu podnijeti vrućinu, pustinju i loše uslove. Zato se tamo i izvoze“, ispričao je.
Prvobitna ideja bila je da ekspedicija stigne do Mauritanije, tamo proda automobil i vrati se avionom. Međutim, plan se kasnije promijenio.
Mercedes sa skoro 40 godina i 700.000 kilometara
Na put su krenuli automobilom koji je već imao ozbiljnu istoriju. Mercedes 190 kojim su išli pripadao je njihovom prijatelju, a neposredno prije puta završio je čak i na krovu nakon nezgode.
„Automobil je bio u blažem udesu, završio je na krovu. Mi smo to malo nakuckali čekićima, napravili da vrata mogu da se zatvaraju i bez ikakve bojazni krenuli na put. Na satu ima oko 700 i nešto hiljada kilometara, s tim da sat ne radi“, rekao je kroz smijeh.
Od odluke da krenu do polaska prošlo je nešto više od mjesec dana. U tom periodu morali su organizovati vizu za Maroko, logistiku puta, podršku prijatelja i firmi, te pripremiti automobil.
Kvar odmah na početku, ali odustajanja nije bilo
Ekspedicija je krenula u petak, praktično odmah nakon posla. Međutim, problemi su počeli gotovo na samom izlazu iz BiH.
„Nismo ni izašli iz države, na pumpi pred izlaz u Gradišci počeo je da se grije točak i nešto strašno da škripi. Nismo mehaničari, ali nije bilo mnogo razmišljanja – nastavili smo voziti. Taj zvuk škripanja trajao je sve dok se nismo vratili. Još nije prestao“, ispričao je.
Ipak, ni to ih nije zaustavilo. Vozili su gotovo bez većih pauza do Barcelone, a zatim dalje do Gibraltara, odakle su trajektom prešli u Afriku.
Prvi susret s Afrikom: haos bez nervoze
U Maroko su ušli preko Tangiera, a prvi susret sa afričkom svakodnevicom ostavio je snažan utisak. Posebno ih je iznenadio saobraćaj.
„Ako ste gledali haotične scene iz saobraćaja u azijskim ili afričkim zemljama, u Maroku je to baš tako, ali bez nervoze. Ne trube zato što su ljuti, nego da vam kažu da su tu. Skuter prolazi između vas i autobusa, svi se mimoilaze na centimetar, ali nema psovanja ni sukoba“, rekao je.
Iznenadilo ih je i to koliko su ljudi toplo obučeni, iako su temperature bile prijatne, ali i potpuno drugačiji odnos prema vremenu i obavezama.
„Kod njih nema žurbe. Nama je trebalo pola sata da kupimo tri SIM kartice. Četiri čovjeka rade u maloj radnji, ali sve ide polako. Kod njih zakasniti sat vremena nije nikakav problem“, naveo je.
Maroko ih iznenadio: „Afrika je sila, a mi smo Afrika“
Jedan od najupečatljivijih utisaka sa puta bio je upravo Maroko, koji je, kako kaže, potpuno razbio predrasude koje je imao o Africi.
„Nisam očekivao da ću u Africi vidjeti ceste koje su u boljem stanju nego u evropskim zemljama. Nisam očekivao da će gradovi biti tako čisti i uređeni. Afrika je sila, a mi smo Afrika“, rekao je.
Posebno ga je impresionirala Casablanca, grad pun kontrasta, u kojem se siromašni kvartovi smjenjuju s luksuznim dijelovima grada, vilama i širokim, uređenim ulicama.
„Možete proći kroz dijelove gdje ljudi ne žive baš najbolje, a onda naiđete na četvrti koje izgledaju bogatije nego Monako. Ulice su široke, čiste, sve je pod konac“, rekao je.
Tokom boravka u Casablanci obišli su i monumentalnu džamiju Hasana II, koju je opisao kao jedan od najimpresivnijih objekata koje je vidio.
5G u pustinji i hladnoća u Sahari
Put ih je zatim vodio južnije, kroz Zapadnu Saharu, uz obalu Atlantika. Upravo tu su se suočili s onim što im je bilo potpuno neočekivano – hladnoćom.
„Svi zamišljaju Saharu kao mjesto gdje je nesnosno vruće. Mi smo sišli s ceste, vozali se po pijesku i slikali, a ja sam bio u suškavcu. Bilo je stvarno hladno. Duva vjetar, tu je Atlantik, sunce grije, ali nije toliko toplo kako ljudi zamišljaju“, rekao je.
Pored toga, iznenadilo ih je i to što su i u pustinjskim dijelovima imali stabilan mobilni signal.
„Imate 5G internet u svakom trenutku. Voda je svuda dostupna i cesta je perfektna. To stvarno nismo očekivali“, naveo je.
Zapadna Sahara i najduže minsko polje na svijetu
Jedan od najdramatičnijih dijelova puta bio je prolazak kroz Zapadnu Saharu, teritoriju koju kontroliše Maroko, ali koja i dalje ima složenu političku i bezbjednosnu pozadinu.
„Granicu između teritorije koju kontroliše Maroko i one koju kontrolišu pobunjenici čuva 120.000 vojnika. Tu se nalazi i najduže minsko polje na svijetu. Mi smo išli uz obalu, a sve to se dešava 300 do 400 kilometara u unutrašnjosti prema Alžiru“, objasnio je.
Iako turisti, kako kaže, ne osjećaju direktnu opasnost, prisustvo policijskih punktova na svakih dvadesetak kilometara dovoljno govori o osjetljivosti tog prostora.
Vize odbijene dva puta, ulazak u Mauritaniju propao
Iako je cilj bio ulazak u Mauritaniju, tamo nisu uspjeli stići. Viza im je, kaže, odbijena dva puta bez ikakvog objašnjenja.
„Prvo smo planirali da Mercedes prodamo u Mauritaniji i vratimo se avionom. Međutim, usput smo odlučili da ga ne prodamo, jer je to prvi automobil sa naše ekspedicije i želimo da ga sačuvamo za izložbeni prostor oldtimer kluba. Ali onda dolazi novi problem – iz Mauritanije nam dva puta odbijaju zahtjev za vizu, bez ikakvog obrazloženja“, rekao je.
I pored toga, odlučili su da odu sve do granice i pokušaju da možda ipak uđu. Tamo su proveli gotovo cijeli dan čekajući.
„Došli smo do posljednje tačke koju kontroliše Maroko. Iza nje je nekoliko kilometara ničije zemlje, bez puta, pustinja, a okolo su minska polja. Čekali smo satima. Granicu povremeno zatvore zbog molitve, zbog ručka, sve ide vrlo sporo. Na kraju smo došli na red, pokazali papire i rekli su nam da se vratimo. Dalje nismo mogli“, ispričao je.
Dvije sedmice puta i jedno od najdražih životnih iskustava
Ukupno putovanje trajalo je oko dvije sedmice, a gotovo svakog dana prelazili su oko 1.000 kilometara automobilom starim skoro četiri decenije.
Iako nisu ostvarili prvobitni cilj, gost BUKA podcasta kaže da je ovo bilo jedno od najdragocjenijih iskustava u njegovom životu.
„Svako putovanje oplemenjuje, ali ovo mi je najdraže. Prvi put sam izašao sa svog kontinenta, prvi put doživio jednu sasvim drugačiju kulturu i prvi put se uvjerio da je Afrika kontinent budućnosti“, rekao je.
Dodaje da ga je Maroko toliko impresionirao da je to prva zemlja van regiona u kojoj bi mogao zamisliti život.
„Nikad sebe nisam vidio u nekoj evropskoj zemlji, ali Maroko je prva zemlja gdje bih mogao zamisliti da živim“, rekao je.
Mercedes ostaje kao uspomena
Mercedes 190 kojim su stigli do Afrike nije prodat. Trenutno se nalazi u Prnjavoru, gdje će postati dio izložbenog prostora oldtimer kluba.
„Mercedes je trenutno u Prnjavoru, parkiran je u prostoriji koju pripremamo. Vrlo brzo tu ćemo imati izložbeni dio gdje ćemo predstaviti neka naša auta“, rekao je.
Na kraju razgovora poručio je da nova putovanja nisu isključena i da je sasvim moguće da opet uzmu neki stari automobil i krenu na novu avanturu.