U početku misliš da će ti to nešto donijeti, s vremenom se i navikneš na to, ali na kraju shvaćaš da s time samo gubiš sebe.
Gubiš
svoj „ja“ da bi zadovoljio tisuće drugih koji ti se nikada neće
otvoriti, koji nikada neće napraviti za tebe ono što bi ti napravio za
njih. Kada uđeš u taj začarani krug shvatiš na kraju da si vezan za
razmišljanje drugih, štoviše da ovisiš o njemu.
Život počinje tek
onda kada prestaneš ugađati drugima. U početku misliš da je ljudima do
tebe stalo, ali s vremenom ti ljudi u svom ponašanju stvarno pokažu
koliko im je do tebe stalo.
Gubiš tako svoje snove jer se moraš
prilagođavati njihovim snovima, gubiš tako svoje izvorne osjećaje jer ne
smiješ povrijediti njihove, gubiš tako svoj stav jer se ne smiješ
suprostaviti njihovom, a onda se na koncu pitaš zašto si nesretan.
Život
počinje tek onda kada prestaneš ugađati drugima. Ali do toga treba
doći, ponekad prođe pola života dok shvatiš tu jednostavnu istinu i
pitaš je zašto nisi razumio prije.
Možda si mislio da to radiš
zato što si čovjek velikog srca pa trebaš pomagati drugima, ali na kraju
shvatiš da pomaganje nije ispunjavanje nečijih prohtjeva i svakojakih
želja, i da je to što drugome činiš njemu potpuno svejedno pa ako ti
nećeš potražit će novu žrtvu.
Treba jednom početi sebe gledati, razmišljati iz perspektive vlastitoga srca.
Tek kada počneš poštovati sebe, moći ćeš i drugoga poštovati.
Potraži
svoju sreću u mogućnostima koje ti život pruža dajući sebi šansu da
svakoga dana počneš ispočetka koliko god pogreška jučer napravio.
Ne
moraš zadržati sve ljude koje sretneš u svom život, samo zadrži svoju
jedinstvenost i originalnost i oni pravi će s tobom ostati.