Ratovanje kao da je zapisano u našem
genetskom kodu kroz surovu želju za osvajanjem, dominacijom, sticanjem
bogatstva ili pak osvetom, pa se istorija ljudskog društva često može tumačiti
i kao istorija ratova. Stručnjaci tvrde da će naredne generacije iskusiti
sledeće ratove, neizvesno je samo njihovo tačno vreme.
1. Kinesko-ruski sibirski rat
Jedna supermoćna zemlja u svojim
najboljim godinama, a jedna zemlja u zamahu spremna da zauzme svet, tako bi
mogao da izgleda scenario sukoba Rusije i Kine, koje se trenutno nazivaju
velikim zverima istočno od Urala. Obe imaju ogromne vojske, obe su
ekspanzionistički nastrojene, nuklearno naoružane i tvrde kako polažu pravo na Sibir.
Ta neizgrađena zemlja bogata resursima
čija je površina veća od Kanade oduvek je bila želja Kineza, a nedavno su
pokušaji Kineza da kupe veće količine zemlje tamo uzrokovale negodovanje u
Rusiji. Peking smatra da ima pravo barem na istočni deo Sibira, a mnogi etnički
Kinezi naselili su područje ruske granice. Za moskovski Kremlj to znači samo
jednu stvar, problem koji treba rešiti.
Dođe li do kinesko-ruskog rata, moguća
su samo dva ishoda: ili će kineska voijska desetkovati Ruse ili će Moskva započeti
nuklerani rat.
2. Rat za Baltik
Nakon Putinove aneksije Krima, Evropa
je nervozna zbog mogućnosti rata s Rusijom. Prema bivšem zameniku zapovednika
NATO-a ser Aleksanderu Ričardu Širefu, to je gotovo neizbežan scenario.
Širef ukazuje na ruski strah od opkoljavanja
od NATO-a kao iskre koja će zapaliti napetosti i u regiji do maja 2017, kad će
Moskva napraviti kopneni koridor kroz Ukrajinu povezujući Krim i Rusiju, a
potom napraviti invaziju na neku od baltičkih država.
Budući da su i Estonija i Litvanija
članice NATO, to bi moglo dovesti od zapadnjačkog rata s Rusijom, a već početna
bitka na Baltiku bi mogla ubiti na desetine hiljada ljudi. Osim toga, Širef
veruje kako bi Rusija zapretila i s pokretanjem nuklearne bombe ako NATO pokuša
da interveniše.
3. Severnokorejsko proleće
Ovog leta je visoko pozicionirani
severnokorejski diplomata iz Londonu prebegao u Južnu Koreju, a to je bio samo
poslednji u nizu incidenata koji upućuju na skori kolaps vladavine i režima Kim
Džong Una. On se otuđio od moćnih saveznika poput Kine, više nije u mogućnosti
da svojoj eliti pruža luksuz, a tehnologija jeftinih smartfona otkrila je
siromašnim građanima bedu u kojoj žive prvi put.
U međuvremenu, zemlja se priprema za
nestašicu uz koju bi glad iz 1994. mogla da izgleda tek kao dijeta. Rezultat bi
mogla biti revolucija kakvu Severna Koreja dosad nije videla, ljudi na ulicama,
vojska razbijena u različite frakcije s potpunim haosom u zemlji. Poslednji put
kad je komunistička diktatura nasilno srušena bilo je u Rumuniji, gde je
građanski bunt doveo do više od 1.100 ubijenih u 10 dana.
4. Građanski rat u Venecueli
Na ulicama Karakasa danas vlada
bezakonje, brojne je stvari nemoguće kupiti, inflacija je ogromna. Protesti,
nasilje, korupcija, policijska brutalnosti i akti paranoidne vlade su
svakodnevni.
Potencijalni kraj ove anarhije svakako
je građanski rat s Madurom koji odbija da odstupi s vlasti i gladnim narodom s
druge strane, a interesa u tom haosu imaju i susedne zemlje s desničarskim
vlastima poput kolumbijskog ELN-a. Takva toksična mešavina često je u Latinskoj
Americi donosila krvave represije i ogroman broj žrtava.
5. Indo-pakistanski nuklearni rat
Tokom zime 2008. svet je gotovo
doživeo svoj kraj. Te je godine sukob između Pakistana i Indije oko terorizma
koji podržavaju države gotovo eskalirao u nuklearni rat. Na kraju, hitna je
globalna diplomatija morala nasilno da smiri stvari. Međutim, ove dve zemlje
već su mnogo puta bile na samom rubu nuklearnog sukoba, a moglo bi se očekivati
da će biti i opet. Pođu li stvari po zlu, posledice bi mogle biti katastrofalne
za ceo svet.
U takvom sukobu se može očekivati kako
bi Delhi, Mumbaj, Karači i Islamabad bili sravnjeni sa zemljom, što znači na
desetine miliona mrtvih. Nuklearna zima bi uništila useve širom Azije, a
procenjeno je kako bi od posledica gladi i zračenja moglo umreti oko dve
milijarde ljudi. Šta bi mogao da bude okidač takvog užasavajućeg scenarija?
Uvek sporna regija Kašmir ,oko koje se te zemlje sukobljavaju, nestabilna
pakistanska država kao i teroristički napadi u Indiji.
6. Treći svetski rat
Jedina stvar koja unosi strah više
nego mogući nuklearni sukob Indije i Pakistana bi moglo da bude to što bi SAD i
Kina mogle da rade isto. Naročito ako se u njihov konflikt uvuku zemlje poput
Filipina, Južne Koreje, Japana i drugih.
Najverovatnije je kako bi područje
sukoba trećeg svetskog rata bilo Južno kinesko more. U poslednjih nekoliko
godina Kina se agresivno širi prema moru na štetu malih zemalja čiji su
saveznik SAD.
Oni su na situaciju odgovorili samo s
upozorenjima Kini, a Kina je pak na to reagovala s pretnjama, očigledno je kako
nijedna strana ne odstupa. Ako to eskalira do rata, ništa više nije sigurno,
ali verovatno je kako bi se ceo svet upleo, a milioni stradali, poput Drugog
svetskog rata – samo sa znatno naprednijim i smrtonosnijim oružjem.
Izvor Blic.rs