Vesna Trivalić je rekla:
„Hodam. Vodi me svaka izgovorena reč Slobodana Negića. U dubokom bolu i saosećanju sam sa porodicama. U mislima, sa njihovom izgubljenom decom. Zbog nedužno stradalih u Mladenovcu. Zato, hodam. Bol i saosećanje su iznedrili solidarnost. Pa ko će mene, sa 60 godina, da uči, šta da radim, šta da mislim, šta je dobro a šta zlo? To su obavili moja majka, moj otac i moj brat. Svaki korak pravim za moju mladost, na koju niko nije mislio i za mladost budućih generacija. Brižna sam i odgovorna. Glumica sam po profesiji. Radim posao, za koji sam školovana. Vredno i najbolje što umem. Kao i sve umetnosti i naša je čuvar duša i istine. Kroz dobro, govorimo o lošem. I sebi i drugima. A kroz loše, o dobru. To je naš put. Jeste, izgovaramo misli mudrijih, ali nismo bez svojih. Stojim uz moje poštovane kolege. Hodam uz njih. Hodam uz svoje sugrađane“.
Kao njen kolega i prijatelj, Nikola Kojo je na Tviteru napisao: „Sa ovim „šljamom“ delim scenu i kadar 30 godina. 30 godina mezimo dobro i seckamo zlo. Ovom „šljamu“ sam bio kuma na venčanju. Ovakav „šljam“ se voli do sudjneg dana“.
