A ako kojim slučajem niste pročitali neku od knjiga sa liste u ovom
tekstu koje su bile odbijene više puta pre nego su našle izdavača,
nemojte propustiti da ih pročitate jer su postale internacionalni
bestseleri.
Možda nekome scenario u kojem direktori više
izdavačkih kuća odbijaju Dž. K. Rouling i njen roman o doživljajima
dečaka Harija Potera deluje nemoguće i apsurdno, ali to se realno
dogodilo.
Nakon dvanaest odbijanja, trebalo je da se pojavi
jedna osmogodišnjakinja, Alis Njuton, ćerka osnivača danas čuvene
izdavačke kuće Blumsberi, koja je zahtevala od oca da joj omogući da
pročita ostatak knjige, jer je autorka poslala samo prva poglavlja.
I tada je bilo poteškoća. Naime, stručnjaci iz oblasti marketinga su
bili izričiti u uverenju da je knjiga pisana isključivo za dečake i
ubedili su spisateljicu da se potpiše sa Dž. K. umesto sa Džoen.
Takođe, savetovali su joj da pronađe dnevni posao kako se ne bi oslanjala samo na pisanje.
Svi znamo šta je usledilo. Prodato je preko 450 miliona primeraka
knjiga, snimljeno je osam blokbastera, dok su fanovi raspršeni po
čitavom svetu i možemo reći da je dosta ljudi uživalo u ovoj dečačkoj
knjizi, bez obzira na godine i pol.
Dobar deo velikana svetske književnosti je više puta bio odbijan.
Džejms Džojs je, recimo, dobio jedno jednostavno “ne” za “Dablince”,
isto kao i Džek Keruak za svoje putešestvije koje je kasnije postalo
model za “roman na putovanju” (roudmuvi).
Tu su još i “Knjiga o
džungli” koja je Kiplingu donela besmrtnost, pa “Da Vinčijev kod” Dena
Brauna koji se i posle dve decenije stalno doštampava.
U tu
kategoriju spada čak i “Veliki Getsbi”, knjiga koja više puta
ekranizovana i autora Skota Ficdžeralda svrstala među kultne pisce
anglosaksonske literature 20. veka.
Horor film Stivena Kinga
“Keri” načinio je od istoimenog romana internacionalni hit i još važi za
jedno od najboljih dela horor žanra. Pritom treba imati u vidu da je
doživeo više ekranizacija.
Kingov prvi roman “Keri” našao se u
prodaji 1974, ali njegov put do slave nije bio nimalo lak. To je bio
njegov četvrti roman i u početku ga je i on sam otpisao.
“Keri”
je najpre trebalo da bude kratka priča, ali nakon napisane tri
stranice, King ju je bacio u đubre. Na svu sreću, njegova žena Tabita je
spasla priču i naterala ga da je proširi u roman. Ali ni tu nije bio
kraj Kingovim mukama, jer je trideset izdavača odbilo “Keri”.
Jedan od izdavača je u obrazloženju naveo da nisu zainteresovani za
naučnu fantastiku prožetu negativnim utopijama jer se tako nešto uopšte
ne prodaje.
Kada je “Dabldej pablišing” odlučio da izda roman u
tvrdom povezu, King je bio oduševljen i iskoristio je novac koji je
unapred dobio kako bi preselio porodicu iz prikolice u kojoj su živeli i
kupio nova kola. Ali sreća nije dugo trajala, jer je prodato samo
13.000 primeraka knjige. King je pomislio da je stigao do kraja. Ali
nije bio u pravu. Prava na meko izdanje su uskoro prodata Sajn buksu i
Kingu je uplaćeno 200.000 dolara.
U prvoj godini prodato je
više od milion primeraka, a King je u svojoj dosadašnjoj karijeri prodao
više od 350 miliona primeraka knjiga.
Iako se danas roman
“Frankenštajn” Meri Šeli smatra pravim klasikom, kako na polju
književnosti, tako i u oblasti horora kao žanra, njegov put do slave bio
je pun prepreka.
Meri Šeli je roman završila 1817, ali nije
uspela da ga izda punih godinu dana. Tek je marta 1818. grupica izdavača
pristala da objavi roman, ali uslov je bio da se ime autorke ne pojavi
na koricama.
Kao i sa Kingovom “Keri”, odziv je u početku bio vrlo loš. Odštampano je 500 primeraka od kojih je prodato svega 25.
Tek trinaest godina kasnije, 1831, “Frankenštajn” dobija pažnju kakvu
zaslužuje. Danas je Frankenštajn, uz Drakulu, najpopularniji lik u svetu
horora.
Roman “Lolita” Vladimira Nabokova smatra se jednim od
najčuvenijih i najcenjenijih romana dvadesetog veka. Otkako je roman
izdat, davne 1955, prodato je više od 50 miliona primeraka, čime se
našao na listi najprodavanijih naslova svih vremena.
Ali
izdavači su se isprva plašili mogućih pravnih posledica i javne osude.
Jedan od izdavača koji se Nabokovu obratio, u svom pismu objašnjava:
“Sadržaj se čini odvratnim čak i prosvećenom frojdovcu. Publici će biti
gnusno i neće se prodavati, a i učiniće veliku štetu vašoj rastućoj
popularnosti. Mislim da bi ovaj rukopis trebalo zakopati ispod stene i
ostaviti tako hiljadu godina”.
Nakon što su ga svi veliki
izdavači odbili, Nabokov je otputovao u Francusku, gde je sklopio ugovor
sa izdavačem “Oimpija pres” da štampa samo 500 primeraka. U godinama
koje su usledile, “Lolitu” su objavile sve izdavačke kuće koje su je
posle prvog čitanje odbile.
Orvelova “Životinjska farma” već
odavno se smatra jednim od najpoznatijih dela svetske književnosti, ali
izdavačka istorija ove knjige je definitivno jedna od
najkontroverznijih.
Isprva su izdavači odbijali da je štampaju
plašeći se da ne destabilizuje odnose između Britanije, SAD i SSSR-a, a
Tomas Sterns Eliot je odbio ovo Orvelovo delo zbog njegove navodne
“trockijevske politike”, iako je, prema njegovim rečima, to bilo dobro
napisano.
Orvel se nakratko obradovao kada je Džonatan Kejp
pristao da objavi “Životinjsku farmu”, ali je kasnije ipak morao da je
odbije i to na predlog britanskog ministra informisanja.
Interesantno je što je kasnije otkriveno kako je isti ministar bio sovjetski špijun.
Tek nekoliko meseci nakon Drugog svetskog rata, izdavač “Seker end
Varburg” odlučio je da objavi ovaj, sada već kultni, antiutopijski
roman.