Dok su plaža, istorija i kultura važni
aspekti svakog odmora, ima i onih kojima je to hrana. A u Italiji su
istorija, kultura i hrana zapravo ista stvar.
Predlažemo da putovanje započnete u Emilija-Romanji, regiji poznatoj po svojim jestivim poslasticama.
Ovde ćete naći pršutu po imenu “ragù“ i niz svežih tortelinija,
torelija, kapeletija i drugih zlatnih, ručno valjanih testenina.
U prelepom univerzitetskom gradu Parmi, domu najboljih
suhomesnatih proizvoda, probajte pršutu Culatello di Zibello, jednu od
najcenjenijih u čitavoj Italiji.
Posetite i lokalni podrum poput Bre del Gallo, gde će vam
majstor Culatello pokazati kako se meso suši, pre nego što dobijete
priliku da nekoliko proizvoda i isprobate.
Ali šta je pasta bez sira?
Zato bi svaki ljubitelj sira trebalo da poseti fabriku
Parmigiano Reggiano i da vidi kako se on i pravi (i pojede tonu sira,
naravno). Proizvodnja sira je ozbiljan proces. Da bi se proizveo samo
jedan kilogram božanske smese, poterbno je 16 litara mleka. Takođe, sve
se to odvija striktno tradicionalnim metodama, da bi se dobila
specijalna vrsta parmezana Reggiano, odnosno DOP sertifikat (Zaštićeno
područje porekla).
Posle toga se uputite da isprobate Erbazzone – slatko
pecivo punjeno spanaćem, lukom, sušenom svinjetinom, belim lukom,
peršunom i prezlama i, naravno, parmezanom Reggiano. U Italiji ste, ovde
je sir osnova svega.
Odličan način da vidite italijansku proizvodnju hrane u
akciji jeste da odsednete na farmi ili doživite „agriturismo“. To znači
odsedanje u malom hotelu koji ima restoran u kojem se proizvodi određena
vrsta hrane. Preporuka je La Barbaterre, gde možete gledati kako se
proizvodi pasta, ali i na posebnom kursu naučiti da je pravite zajedno
sa drugim tradicionalnim jelima. Jako je zabavno i korisno!
Dalje se uputite u Modenu. Sigurno ste čuli za ovaj
prelepi grad koji je dom najboljeg restorana na svetu – Osteria
Francescana. Rezervaciju morate izvršiti mesecima unapred, ali ako to ne
stignete postoji niz drugih fantastičnih restorana. Obavezno morate
probati tortelinije u bujonu, a van grada napraviti pauzu na farmi
Acetaia Paltrinieri. Možete i večerati u njihovom restoranu gde koriste
tradicionalno modensko balzamiko sirće.
Od Modene na dva sata vožnje nalazi se uspavani gradić
San Minjato, dom najpoznatijih tartufa u Itailiji. Južnije je i
srednjovekovni grad San Điminjano, poznat po mnogobrojnim kulama, ali i
hrani. Poslastičarnica Dondoli na Piazza Della Cisterna je poznata po
neodoljivom sladoledu, a poslastičar Serđo je osvojio niz priznanja za
ovaj svetski prepoznat ukus.
A kako zaobići Rocca di Montestaffoli, firentinsku
tvrđavu sa spektakularnim pogledom na grad i okruženje? Posetite muzej
vina i uživajte u degustaciji vrste Vernaccie, nacionalno zaštićenog
vina San Điminjana. Montalćino je mesto sa kojeg dolazi jedno od
najpoznatijih vina u Italiji – Brunello di Montalcino. Vina sa ovog
područja Italije su najpoznatija i najskuplja ne samo u zemlji, nego i
šire. Dok ste u ovom gradu, možete upisati i tečaj kuvanja i naučiti
kako da pravite originalna italijanska jela.
Za ljubitelje testenina, Lacio je pravo mesto za Cacio e
Pepe i karbonaru. Iako je karbonara svetski poznata, italijanska verzija
je mnogo jednostavnija – jedno jaje, pančeta, Pecorino Romano (tvrdi,
slani, ovčji sir) i biber – bez kreme. Cacio e Pepe je čak jednostavnije
napraviti: Pecorino Romano i biber.
A onda konačno Napulj!
Piza, mocarela i limončelo. Napulj je rodno mesto pice i
odlično mesto za brušenje veština za pripremu pice. Akademija Toffini je
idealna ako želite da pravite picu kao pravi Italijan. E da, ovde bolje
dođite gladni. Nakon puno pice, pređite na mocarela di bufala –
mocarelu od mleka bifalona. Kremasti sir se slaže sa svim!
Obala Amalfija je idealna za limončelo – jednostavan liker napravljen od
limuna ili luka, alkohola i šećernog sirupa, a obično se pije posle
večere. Širom grada se služi u barovima, a ako vas zanima kako izgleda
njegova proizvodnja idite u Limone.
Prijatno!