U “Boljem životu” kao vojnik JNA je bio Hrvat, u “Lepim selima” je kao
Srbin, rezervista, ispred tunela maestralno izveo tačku s plesom i
pištoljem otpevavši “Bacila je sve niz rijeku”, a u “Paradi” nikako nije
nazirao rešenje problema, dok nije počeo da skuplja ekipu prijatelja iz
ex-YU. Intervju za “Danas” je dao neposredno pred odlazak u Sloveniju
gde je od osnivanja član borda Bled film festivala. Kaže da je mesto na
kojem se ova manifestacija održava jedno od najlepših na planeti.
*
Prema Vašem dosadašnjem opusu, očigledno je da Vam prija da radite
unutar jugoslovenskog kulturnog prostora. Budući da sada putujete u
Sloveniju, šta Vas veže za tu bivšu republiku?
“Kao i
svuda u regionu, kako sada zovu Jugoslaviju, veže me mnogo prijatelja,
filmovi koje sam radio, gostovanja sa predstavama, prelepa zemlja. Mladi
danas ne razumeju, čak nas sa prezirom zovu izdajnicima zato što volimo
delove zemlje u kojoj smo rođeni. Ponosan sam na činjenicu da pripadam
generaciji kojoj je i Jugoslavija bila mala, generaciji koja je imala
šansu da oseti šta znači biti ponosni građanin sveta.
* Da li postoji razlika u tome kako vidite Sloveniju danas u odnosu na vreme kad je bila u sastavu zajedničke zemlje?
“Mislim da je besmisleno sada govoriti o tome. Naročito što ‘Danas’
čitaju obavešteni i obrazovani istomišljenici koji znaju koliko smo mi
ovde ruinirani u svakom segmentu i koliko su državice u ‘regionu’
napredovale dok se mi borimo sa raznim fobijama.
*Saša
Janković kog ste podržali na izborima, zalaže se za evropske vrednosti, a
Aleksandar Vučić ima slične ciljeve. Zašto ste odlučili da podržite
Jankovića?
“Podržao sam ga pre svega zbog stavova za
koje se zalaže, zbog pristojnosti i delanja kao zaštitnik građana.
Mislim da predsednik ovako podeljene zemlje mora da bude nestranačka
ličnost koja se zalaže isključivo za civilizacijske vrednosti”.
* Hoćete li se možda u budućnosti eksplicitnije politički angažovati? Ako ne i ako da – zašto?
“Ne. Ni ovo što sam radio nije bilo političko angažovanje, već borba za
vazduh u kontaminiranoj sredini. Politika je na ovim prostorima
deklarisana kao disciplina u kojoj je sve dozvoljeno, u kojoj je laž
legitimna, udarac ispod pojasa se dodatno nagrađuje, a pravo na krađu je
nagrada za pobedu u igri bez pravila i fer-pleja”.
*
“Stado” je inspirisano projektom “Klasa” i neprilikama koje su pratile
pokušaj njegove realizaciji. Da li veliki uspeh “Stada” može da pomogne
“Klasu”?
“Koji veliki uspeh? Kada je uspeh bio
nagrađen u ovoj geopolitičko-mentalitetskoj sredini? Ovde se rođenjem
pripremite da stalno počinjete od nule. Nedostatak obrazovanja i svesno
ubijanje kulture proizvodi zavist i vrednosni sistem koji ceni samo
efemerne stvari. Malo je poznato da “Stado” nije ni dobilo šansu da
doživi drugi ili treći krug distribucije. U skoro svim gradovima u
Srbiji, ne računajući četiri velika, gde su Cineplex bioskopi,
prikazivan je dan-dva i skidan u porastu gledanosti. Mislite li da je to
slučajno? Mislite li da je slučajno što nije bio na Festu? Bilo je
mesta za čuvenu porno zvezdu iz Italije, a nije za jedan hrabar i pošten
film? Da li ste primetili da se svi prave mrtvi kad je taj film u
pitanju? Možd a on nije ni snimljen?
Verujte, ‘Klasa’ će biti snimljena ovde ili u inostranstvu, sa mnom ili bez mene.
*
“Stado” je omaž glumačkoj profesiji, mada glumci svojom igrom dobrim
delom režiraju film. Da li ste režirajući “Stado” imali uor, neko
rediteljsko ime na pameti?
“Ne. Naravno da imam reditelje koje posebno cenim i volim, ali nužda je naterala da koristim svoja iskustva i fioke”.
*
U “Stadu” glume vaše kolege i prijatelji. Da li je bilo, makar za
nijansu, drugačije raditi s njima iz pozicije reditelja. Da li ste
iskusili nešto novo u komunikaciji, naučili nešto što pre niste znali?
“Naravno. U umetnsoti se nikad ništa ne ponavlja, čak i kad je ista
partitura ispred vas na pultu. Saznate kako vas kolege vide i kao čoveka
i umetnika. Spoznate koliko vas cene i da li vam veruju. Otkrivate i
sebe i svoju sposobnost da slušate, da se snalazite, da gledate celu
sliku, da sklapate mozaik… Jako zanimljiv proces. U svakom slučaju,
privilegija je raditi sa ljudima koje poznajete i koje volite. Naročito
kada vam je ta ljubav uzvraćena na pravi način.
* Zašto
glumac/glumica ne može samo da glumi? Zašto nije dovoljan već taj, sam
po sebi naročit, talenat, nego mora da se troši i na druge aktivnosti,
producira, režira…
“Produkcija je nužda u zemlji gde
skoro ne postoji budžet za kulturu. Režija je stvar kilometraže i
mozaika koji sam pomenuo. Vremenom svi težimo usavršavanju (to nam je,
čini mi se, svima cilj u životu), tako i glumac poželi da celina u kojoj
učestvuje nema slabu tačku, odnosno, da sve linije priče koju gradi
budu ispričane na pravi način. Bez nepotrebnih baroknih ukrasa, bez
režije radi režije…”
* Da li su glumci i glumice
imali bolji status, radili s manje stresa kada je reč o finansijama u
socijalističkoj Jugoslaviji ili je njihov položaj konstanta bez obzira
na to kakve su društveno-političke prilike? Odnosno, da li biste mogli
da uporedite to vreme s ovim danas, kada je reč o glumačkom esnafu?
“Nepošteno je govoriti samo o glumcima ili samo o pekarima u vremenu
kad živimo iza rešetaka čekajući da nam se baci komad nečega da
preživimo. Bojim se da se bliži trenutak da više niko neće poželeti ni
da kupi kartu za naš zoo-vrt i vidi koja je to vrsta dozvolila da joj se
dogodi sve što joj se dogodilo…”
* Šta pomislite
kada čujete “danas”? Ovo je krajnje otvoreno pitanje, ne morate da
kažete novine. Kako doživljavate “danas” kao pojam, a možete i ako
hoćete i da nam čestitate rođendan.
“Danas kao tren
koji treba živeti, bez čekanja lepše budućnosti i bez osvrtanja na
prošlost kakva god ona bila. Danas kao medij koji je tračak slobode u
poluotvorenom odeljenju zatvora u kom živimo. Srećan Vam rođendan i
hvala što pokušavate da dokažete da smo greškom pritvoreni”.
Intervju je dio rođendanskog broja lista “Danas”, kojim je obilježeno 20 godina njegovog postojanja.