Muzika, Jugoslavija i Zdravko Čolić: Balkanska superzvezda koja ruši granice

REGION

Zdravko Čolić puni koncertne dvorane već pola vijeka.

31. maj 2021, 9:39

 

Miljenik mnogih generacija, fenomen bivše Jugoslavije čije pesme se pevaju širom sveta i jedan od prvih balkanskih muzičara koji je poneo titulu superzvezde. U dve reči - Zdravko Čolić.

Njegove obožavateljke tvrde da je o ženama pevao na najlepši način, a priča se da je Josip Broz, predsednik socijalističke Jugoslavije, za njega rekao da je „primer savršenog omladinca".

Ima jednu od najdugovečnijih karijera na Balkanu, koju krase veliki tiraži, pune dvorane, reči hvale kolega i neposredan odnos sa publikom.

„Pedeset godina se raslo uz njegove pesme koje su u vanvremenskoj vrednosti ujedinile ukuse baka i deka, roditelja i dece", kaže rok kritičar Petar Peca Popović za BBC na srpskom.

Histerija koja je pratila njegovu pojavu danas je nezamisliva.

Čolićomanija

„Hoću da živim isto kao Zdravko Čolić", otpevala je grupa Flamingosi pre 14 godina, a čini se da je taj stih i dalje nedosanjani san za mnoge pop izvođače.

Zdravko Čolić puni koncertne sale već pola veka, a njegova publika nalazi se na svim krajevima sveta.

Za to su zaslužne kvalitetne pesme, dobar nastup, glas koja ga nikad nije izdao i iskren odnos sa publikom, kaže Popović.

„On je kao solista doneo nešto što ranije nismo imali na domaćoj sceni.

Ima to neko čudo koje iznosi na binu, jednu nezaustavljivu energiju", navodi on.

Njegova karijera je uvek bila iznad podela, dodaje, kako nacionalnih, tako i verskih.

Iako je pevao "Druže Tito, mi ti se kunemo", ne pamti se da je ikada davao političke izjave.

Pre nego što je započeo solističku karijeru, pevao je u nekoliko grupa - Mladi i lijepi, Ambasadori, Novi ambasadori i Korni grupa.

Godine 1971. iz Sarajeva seli se za Beograd, a naredne godine započinje solističku karijeru nastupom na festivalu Vaš šlager sezone sa pesmom „Sinoć nisi bila tu".

Bio je predstavnik Jugoslavije na Evroviziji 1973. s pesmom "Gori vatra", kada je osvojio 15. mesto.

Usledile su pesme Zvao sam je EmiliApril u Beogradu i Loše vino - a Zdravko je tada izgradio prepoznatljiv stil.

To je bila kombinacija romantičnih balada (Ti si mi u krvi), zabavnih poskočica (Mađarica) i koketiranja sa aktuelnim žanrovima (disko u Pusti, pusti modu, novi talas u Malo pojačaj radio, trubački zvuk u pesmi Manijaci s Goranom Bregovićem).

Najviše je sarađivao sa Kornelijem Kovačem, ali za njega su pesme pisali, između ostalih, Goran Bregović, Momčilo Bajagić, Arsen Dedić i Kemal Monteno.

„On je bio velika tiražna zvezda, koja je izazivala masovnu histeriju, a kada je imao najveću popularnost nije bio ni blizu folk melosa", kaže Tomislav Grujić, nekadašnji muzički urednik radija B92 za BBC na srpskom.

U životu sam bio na 11 ili 12 koncerata, a prvi je bio na stadionu Marakana kada sam imao 13 godina.

Moj brat iz Bajine Bašte je imao video kasetu sa spotom za pesmu „Čaje šukarije", sećam se da smo je sestra i ja stalno vrteli i igrali uz nju.

On prosto izaziva divljenje.

Poslednji put kad je nastupao u Areni bio sam na četiri koncerta. Jednom sam prestakako ogradu u Budvi na stadionu Mogren - slušaš Čolu pored mora, da li postoji nešto lepše od toga?

Volim rokenrol, metal, alternativnu muziku, a on tu dođe kao anomalija - malo slušam Slipnot malo Čolu.

Za mene je album „Okano" ono što je mnogima album „Nevermajnd" (Nevermind) od Nirvane.

Imao sam priliku i da ga upoznam. Bez obzira na to da li su kamere uključene ili ne, on je isti - jako prijatan čovek.

Neverovatno mi je da neko u 70. godini peva tri i po sata, ali deluje da to njemu ne predstavlja problem.

Na koncertima se šalimo da smo „Čoloveri".

Stefan Ćorić (32), pravnik iz Beograda

Kad je Putujući zemljotres prodrmao Jugoslaviju

Čolić je tradiciju uspešnih turneja započeo 1978. godine turnejom Putujući zemljotres i napravio nešto do tada neviđeno na Balkanu.

Obišao je Jugoslaviju uz baletsku grupu Lokice, a turneja je krunisana koncertom na stadionu Marakana - gde se okupilo oko 60.000 ljudi.

Kao i mnogim kolegama, raspad Jugoslavije mu je zaustavio karijeru.

Povratničku turneju povodom izdavanja albuma Kad bi bila moja organizovao je 1998.

Tom prilikom uspeo je da rasproda čak devet koncerata u beogradskom Sava centru.

Stadio Crvene zvezde ponovo je napunio 2001. godine.

Popović podseća na to da u poslednjih 25 godina njegovi koncerti traju duže od tri sata.

„Duboko verujem da karijera ne može drukčije da se pravi nego dobrim pesmama i čestitim odnosom prema poslu u koji ste se upustili", kaže on.

Prvi album Ti i ja objavio je 1975, a poslednji 2017. godine Ono nešto moje - što je ujedno i njegov 15. album.

Pokušao je da ostvari i međunarodnu karijeru - snimio je nekoliko singlova za nemačko tržište pod imenom Dravko 1974.

Šarmantan, opušten, jaran: Šta o njemu kažu kolege?

Najviše ga cenim zato što je zvezda starog kova, kaže gitarista Aleksandar Sedlar koji je svirao u Čolićevom bendu od 2003. do 2010. godine.

„Zna da peva, živi to što radi, odgovoran je prema tome i ima snage i volje", rekao je Sedlar.

Kaže da je zadivljujuće što njegova karijera tako dugo traje, a razlog tom je što je on kao čovek jednostavan, šarmantan, opušten i dostupan.

„On je takav tip i to zrači iz njega. Tako zrači i na sceni, a to ga i održava.

Teško mi je da poverujem da ima 70 godina, Čola ne stari", rekao je Sedlar.

Dodaje da i dalje ima isti duh i glas i da ne postoji niko s kim može da ga uporedi.

Zdravko Čolić je 2019. održao šest koncerata u Areni.

Najviše podseća na Tom Džounsa ili od savremenih izvođača Robija Vilijamsa, kaže Tomislav Grujić.

„On je važio za nekoga ko je prijemčiv generaciji od sedam do 77.

„Ima dugovečnu karijeru, jer je oduvek bio prihvatljiv dominantnom sloju publike", rekao je Grujić.

Danas su karijere mnogo kraće, dodaje, intenzivnije su i kondenzovane u pet ili deset gogodina.

„Imati karijeru dužu od 40 godina je retkost u svetu", smatra on.

On tvrdi da je Čolić popularnost zadržao na teritoriji cele Jugoslavije zbog svoje odmerenosti ratnih devedesetih godina, za razliku od nekih njegovih kolega - nikome se ni na koji način nije zamerio.

„On je, što se kažem, jaran, vrlo je prijatan i šarmantan sagovornik", priseća se Grujić intervjua koji je radio s njim za emisiju Juboks.

Čoline pesme zbližavaju porodice

„Sine, ovo ćeš pamtiti ceo život", rekla mi je mama Milanka i odvela me na Čolin koncert 2001. kada sam imala šest godina. Osamnaest godina kasnije, ja sam vodila nju.

Mama mi je puštala njegove kasete dok sam još bila u stomaku.

Iako smo nas dve veoma različite po karakteru, ali i zbog velike generacijske razlike, zajedničke tačke su nam emotivnost i Čola.

Mamu on vraća u mladost, a mene približava njoj i vremenu kad je bila mlada.

Razlozi što volim njegove pesme su se menjali kroz vreme, ali ljubav prema Čoli nikad nije gubila na intenzitetu.

Čola je od sebe izgradio brend koji je sinonim za iskrenu emociju, prelep scenski nastup i naravno, Jugoslaviju.

Izuzetno cenim što su njegovi tekstovi bez trunke mržnje prema ženama, što je iskrena retkost u društvu u kom čak i žene pevaju da vole ukus muškog đona, a muškarci žene opevavaju kao objekte.

Bojana Vuletić (26)

Bojana se od malena vrtela pred ekranom i imitirala Lokice, a ja sam joj pričala o Čoli.

Uvek sam ga cenila i volela kao umetnika i kao čoveka.

Njegova muzika ima emocije.

Bio je dobar primer za mlade i imao sve kvalitete, videlo se da je fino vaspitan dečko iz prave porodice.

Posećivala sam njegove koncerte od početka karijere, a posledlji put sam bila 2019.

Milanka Vuletić (70)

Kako je Zdravko Čolić završio u školskim udžbenicima

Popović kaže da ga poznaje od septembra 1971. godine i tvrdi da je on uzor onima koji žele nešto veliko da naprave u životu.

„Pošto se pojavio Bob Dilan, sve ljude za koje su mislili da imaju talenat zvali su novi Dilan, grupe su zvali novi Bitlsi.

„A mi već godinama imamo fenomen da kada se pojavi neki mlad dobar pevač mi kažemo evo naslednika Zdravka Čolića", navodi on.

Zato ne čudi to da su Čolić i njegove pesme uvrštene u udžbenike muzičke kulture za osmi razred izdavačke kuće Klet.

„Smatrali smo da je važno da se učenici upoznaju sa Zdravkom Čolićem, koji je pored Đorđa Marjanovića, bio prava zvezda pop muzuke nekadašnje Jugoslavije„ kaže jedna od autorki udžbenika Maja Sokolović Ignjačević, takođe docentkinja na Učiteljskom fakultetu.

Uvrštena je pesma „Pevam danju, pevam noću".

Ceo boks je posvećen njegovom putu, navodi Sokolović Ignjačević.

Pored Čolića, u udžbenicima se između ostalih spominju Bajaga, Đorđe Balašević, Radila Karaklajić, Šaban Bajramović i Zemlja gruva.

Šta kaže dijaspora?

Zdravka slušam od kraja sedamdesetih.

Sećam se da je služio vojsku u Valjevu i da smo ga čekali ispred kasarne za autogram.

U to vreme nije bilo pevača kao on. Plesao je, lepo pevao, imao Lokice, crvene kostime, bilo je interesantno i neviđeno.

Voleli smo da igramo uz njegovu muziku, glumimo Lokice.

Nisam propuštala nijedan koncert u Beogradu tih godina, naravno da sam bila na Marakani 1978. sa društvom, a 2001. sam bila sa ćerkom.

To je i jedan od razloga zašto je njegova karijera tako dugovečna, jer prenosimo ljubav prema njegovoj muzici i prema njemu na svoju decu.

Danas živim u Minhenu, a u martu 2019. je bio koncert ovde. Ćerka je tim povodom došla da ponovo zajedno uživamo u njegovim pesmama.

Biljana Ružić Rapaić, Nemačka

Kada sam bio mali dobio sam od Božić Bate kasetofon, CD plejer i radio u jednom uređaju.

Pošto sam izvrteo dečje pesmice, prvi sledeći disk koji je došao na red bio je Čolićev, neka kompilacija hitova.

Vrlo lako su njegove pesme ulazile u dečje uši, a bile su i po ukusu starijih.

Sad kada razmišljam o tome, fenomenalno je da nešto mogu da slušaju sve generacije.

Ako je to do kojih sve generacija dopre muzika nekakvo merilo uspeha, onda su Čola i tim iza njega ekstremno uspešni.

Omiljena pesma mi je definitivno „Maslinasto zelena" sa albuma „Da ti kažem šta mi je" iz 1990. godine.

Imao sam fascinaciju vojnicima kad sam bio mali, tad sam prvi put čuo tu pesmu i od tad je ostala omiljena.

Posle sam joj učitao neka druga značenja i nastavio da je volim.

Njegov koncert mi je bio prvi ili drugi na koji sam otišao u životu.

Milutin Vukoičić, Kuvajt

 

Izvor: BBC na srpskom