EKV Love Tribute Project “Deca iz vode” nastupiće 21. februara u Klubu studenata Banja Luka, koji organizuje Ok Music Team. Ovaj muzički projekat sa velikim poštovanjem i emocijom čuva i oživljava naslijeđe jednog od najznačajnijih bendova regionalne rok scene Ekatarine Velike. Kroz pažljivo odabrani repertoar, publika će imati priliku da se podsjeti pjesama koje su obilježile generacije i ostavile neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni. Posebnu vrijednost večeri daće specijalni gost Žika Todorović, čije je ime neraskidivo povezano sa beogradskom i alternativnom scenom, ali i sa duhom vremena u kojem je EKV stvarao. Njegovo gostovanje dodatno naglašava autentičnost i emotivnu snagu ovog koncerta. Koncert “Deca iz vode” nije samo omaž, već i susret različitih generacija koje povezuje ista muzika, ista energija i isti senzibilitet. Povodom ovog koncerta novinar BUKA magazinarazgovarao je sa klavijaturisticom Lunom Škopelja, koja je u ovom projektu od njegovoga početka.
Dugo si već u projektu Deca iz vode. Kako ti se danas čini sve ovo vezano za taj angažman? Da li ste doprinijeli da se više sluša EKV?
LUNA: Počeli smo da sviramo pre deset godina, od novembra 2015. Uočljiva mi je primetna razlika u reakcijama publike gde bi u ranijim godinama našeg rada ljudi značajnije reagovali na nekoliko najpoznatijih pesama koje bi izvodili pri kraju koncerta, dok se u poslednjih par godina ljudi primaju na pesme duž čitavog repertoara. To nas podstiče na skidanje novih pesama, i neretko se nalazimo u problemu šta izbaciti kako nam koncerti neretko traju preko dva i po sata. Izuzetno volimo i uživamo u repertoaru Ekatarine, i verujem da zajedno sa kolegama koji su privrženi ovom materijalu definitivno podstičemo veće interesovanje za dubljim istraživanjem diskografije tog jedinstvenog benda.
Koliko si ti kao autorica bila inspirisana Margitinim stilom sviranja prilikom stvaranja svojih kompozicija?
LUNA: Neretko ističem svoj utisak o Margitinon sviranju kao o “jednostavnom”, makar kada je reč o njenom delovanju u rok sferi. To neretko dovodim u vezu sa nečime što sam čula od jednog profesora sa Berklija na jednom predavanju u Beogradu koji je tom prilikom kazao: “Dok sam bio mlad učio sam da sviram što više tonova, kako postajem stariji težim ka pronalaženju onih pravih”. Takve filozofije me podstiču na staloženost i nenametljivost tokom sviranja, možda na traganje za kompleksnijim rešenjima po pitanju boja pre nego mnogo svirke. Radije težim ka temama i melodijskom posmatranju instrumenata. Mnogo puta sam pomenula da Margitu smatram svojom omiljenom profesorkom klavijatura, i to se ne menja.
Da li te je angažman u projektu Deca iz vode onemogućio da više radiš na nekim svojim projektima?
LUNA: Kada muzičaru postavite ono dobro staro pitanje “kako se živi od muzike?”, svaki će vam reći da se može živeti jedino ukoliko se bavite mnoštvom različitih projekata i delatnosti u okvirima naših umeća. To celu stvar čini prilično dinamičnom, ali neretko stresnom. Neki moji prijatelji rade u prosveti i u pozorištu, to su neki od “stalnih” poslova za koje smo skrojeni, podrazumevaju neki vid stalnih primanja i dobri su kao podloga za neizvesnije angažmane poput svirki. Moj put je prilično frilenserski, uvek delujem u više bendova, bavim se produkcijom i pratećim vokalima, saradjujem sa izdavačkom kućom “Multimedia Music” po pitanju nekih njihovih projekata. Ne osećam se kao da mi angažman u bendu onemogućava bavljenjem ostalim stvarima, datumi svirki se obično zakazuju dovoljno vremena unapred kako ne bi dolazilo do ukrštanja različitih anganžmana.
Sa ovom ekipom si svirala u svim bivšim republikama ex-Yu. Kakva iskustva i impresije nosiš?
LUNA: Pored bivših republika imali smo prilike da sviramo i u dijaspori. Svi naši ljudi sa kojima smo imali prilike da sarađujemo su neretko neverovatni domaćini i osećam da su privrženi vrednovanju Ekatarine kao jedne od predstavnica onoga što smatramo najkvalitetnijim domaće rok baštine isto onoliko koliko i mi. Uvek stičemo nova prijateljstva na putovanjima i gajimo stara. Provodi na svirkama i posle njih su neretko fantastični, mogla bih napisati čitavu knjižicu o avanturama koje su nas zatekle. Nekada mi je jako žao što ne vodim dnevnike-putopise. Osećam se jako privilegovano što mogu da proživljavam sve te stvari radeći ono što volim. Iz poslednje sezone bih izdvojila iskustvo iz Švakcarskog grada Baden, gde nas je pozvala ekipa “You rock for life”. Oni prave žurke, dovode naše bendove, a glavni cilj svakog događaja jeste skupljanje sredstava za lečenje bolesne dece. Toliko divnih ljudi sa tako plemenitom idejom, ponosna sam na taj nastup i zahvalna na ostavernim prijateljstvima!
Reci nešto o svom autorskom radu i nekim svojim projektima na kojima radiš.
LUNA: Sarađujem sa dosta ljudi, najčeśće na njihovim projektima, nadam se da sam “late bloomer” kada se radi o mojim ličnim. Od saradnji, na koje sam jako ponosna i koje smatram da zaslužuju više pažnje, istakla bih albume “Cosmopolis” sastava Bones in Butter, “Ovako sam se probudio” Sergio Lounge-a, “It is how it is” benda The Bad Week od stvari koje još nisu izašle pod kategorijom “stay tuned”, radujem se objavljivanju albuma autora Čovek zvani Bob i singlova benda Vever gde sam učestvovala kao producent i aranžer. Što se tiče svirki imamo par zakazanih svirki sa grupom “Babe”, iščekujem datume svirki sa Jovanom Matićem i Del Arno ekipom kako od nedavno sviram bas gitaru u okviru njegovog novog autorskog projekta pod nazivom “Intimno”. Sa EKV-om se u narednim mesecima zalećemo za Beč i Skandinaviju, možete pronaći sve datume naših zakazanih svirki na našoj instagram stranici @ekvdecaizvode, kao I na našoj fejsbuk stranici. Svi zainteresovani mogu me zapratiti na instagramu gde sam @Lussii, kao i na fejsbuku gde sam Luna Škopelja kako bi ostali u toku sa mojim novim projektima, možda istražili i neke stare.