Školovanje
Od 1842. godine svako dete u Švedskoj ima pravo da ide u školu, po
zakonu. Danas postoji deset godina obaveznog školovanja, podeljenih u
četiri faze: forskoleklass (predškolska godina, godina 0), lagstadiet
(godina 1–3), mellanstadiet (godina 4–6) i hogstadiet (godina 7–9) .
Većina dece posle toga ide u opštu gimnaziju (višu srednju školu ili
ekvivalent američkoj srednjoj školi 10-12 godina) i diplomiraju kada
imaju 18 ili 19 godina.
Škola je u potpunosti subvencionisana porezima, sa izuzetkom obdaništa, koje delimično finansira država.
Deci od šest do 13 godina nudi se vanškolska nega pre i posle nastave.
Školska godina
Švedska školska godina traje od avgusta do juna, sa jesenjim
raspustom u oktobru, božićnim raspustom, zimskim raspustom u februaru i
martu i uskršnjim raspustom.
Zakoni
Otprilike jedna petina od 10 miliona stanovnika Švedske je mlađa od
18 godina. Švedski zakon osigurava da su deca dobro zaštićena i da se
njihova prava brane.
Ombudsman za decu je vladina agencija koja štiti prava dece i brine o
njihovim interesima. Ona prati kako se u društvu poštuje Konvencija
Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Zalaže se za njegovu implementaciju
u švedskim opštinama, regionalnim većima i vladinim agencijama.
Švedska je bila jedna od prvih zemalja koja je potpisala Konvenciju UN i inkorporirala je u švedski zakon 2020.
Nezakonito je udarati decu
Švedska je 1979. godine zabranila udaranje dece, i kod kuće i u
školi – kao prva zemlja na svetu, a o listi zemalja u kojima je zabranjeno udarati decu smo i mi pisali.
Pozadina švedskog zakona
Švedski zakon sada eksplicitno kaže da roditelji ne smeju da koriste
bilo koji oblik nasilja ili drugog ponižavajućeg tretmana u okviru
vaspitanja svoje dece. Telesno kažnjavanje deteta je takođe krivično
delo prema švedskom krivičnom zakonu.
Pomoć i podrška
Postoji mnogo organizacija kojima se mladi u Švedskoj mogu obratiti
ako im zatreba pomoć. Organizacija Dečja prava u društvu nudi usluge
podrške kao što su telefonske linije za pomoć, ćaskanje i savetovanje
putem mejla.
Prijatelji su organizacija posvećena suzbijanju maltretiranja,
uglavnom u školama, ali i van nje – tokom organizovanih sportskih
aktivnosti, na primer.
Život u porodici
Većina dece u Švedskoj živi sa majkom i ocem, koji mogu ili ne
moraju biti u braku i obično imaju jedno ili dvoje dece u proseku. Ipak,
ni razdvajanje nije neobično. Danas sedmoro od desetoro dece mlađe od
18 godina živi sa oba roditelja, dok oko dvoje od deset živi sa
samohranom majkom ili ocem, a jedno od deset sa očuhom ili maćehom.
Otprilike svako četvrto dete u Švedskoj ima porodicu sa korenima u drugoj zemlji.
Oko 60 odsto dece živi u privatnim kućama ili kućama u nizu, ostatak u stanovima.
Švedska je prilično retko naseljena, sa samo 24,5 ljudi po kvadratnom
kilometru. Prosek u EU je više od 100 po kvadratnom kilometru. To znači
da mnogi ljudi imaju prirodu na raspolaganju, a uživanje u njoj je
veliki deo odrastanja. Pravo javnog pristupa omogućava svima da
slobodno istražuju prirodu.
Roditelji koji rade
Većina dece ima zaposlene majke, a 80 odsto žena između 20 i 64
godine u Švedskoj je zaposleno. Broj muškaraca koji rade između 20 i 64
godine je 85 odsto, tako da većina dece ima i očeve sa poslom.
Roditelji dobijaju 480 dana plaćenog roditeljskog odsustva po detetu
koje mogu da podele između sebe. Ovi dani se moraju iskoristiti pre
nego što dete napuni osam godina ili završi prvu godinu škole. Većinu
roditeljskog odsustva uzimaju majke, ali očevi sve više vremena provode
kod kuće sa svojom decom. Muškarci sada polažu pravo na oko 30
procenata svih uzetih roditeljskih odsustava.
Hobiji i razonoda
Kao i većina dece, švedska deca uživaju u slušanju muzike i druženju
sa prijateljima. Takođe se podstiču da se fokusiraju na svoja
interesovanja, te su pevanje i sviranje muzičkog instrumenta popularne
vannastavne aktivnosti.
Mnogi se bave sportom. Među najpopularnijim sportovima su fudbal,
hokej na ledu. Jahanje je takođe jedna od omiljenih sportova među
devojkama. U poslednje vreme individualni sportovi poput gimnastike
beleže veliki rast – najverovatnije zahvaljujući brzo rastućem broju
parkur klubova, koji su uključeni u ovu kategoriju.
Mnogi klubovi i udruženja – kao što su vodiči i izviđači Švedske –
organizuju aktivnosti na otvorenom za decu. ‘Skogsmulle’, na primer, je
vrsta škole u prirodi koja je dobila ime po izmišljenom liku koji je
odrastao u šumi. Organizacija je pomogla oko dva miliona dece da nauče
da cene i brinu o prirodi.
Društvene mreže i igrice
Mladi Šveđani su strastveni korisnici interneta. Među decom od 12 do
15 godina, 50 odsto koristi internet najmanje tri sata uobičajenim
radnim danom. U 2020. godini, 75 odsto je koristilo društvene medije na
dnevnoj bazi, pri čemu je Snapchat bio najpopularniji, a sledili su
Instagram i Tiktok.
Gledanje video klipova na Jutjubu je jedna od najčešćih zabava.
Otprilike 70 odsto mladih od 13 do 16 godina gleda video zapise svakog
dana.
Igrice su takođe popularne, posebno među decom od 9 do 12 godina, gde
oko 80 odsto tvrdi da ponekad igra video igrice. Dečaci u proseku
igraju duže i češće od devojčica.
Filmovi
Švedski reditelji koji snimaju filmove za mlade ne beže od teških
tema. Izvan snova (Drom vidare, 2017) Rojde Sekersoz je iskrena priča o
tome kakvo može biti odrastanje i radnja je vrlo realna. Mirja je
odslužila prvu zatvorsku kaznu zbog neuspele pljačke, a posle zatvora
mora da se zaposli. Ona pokušava da pronađe svoj put, rastrzana između
svoje bolesne majke i svoje stare bande, koja je oduvek bila njena prava
porodica.
U Izgubljenim devojkama (Pojkarna, 2016) Aleksandre-Terez Keining,
tri 14-godišnje devojčice otkrivaju da se mogu transformisati u dečake
pijući nektar sa čudnog cveta. Film nudi novi pogled na tinejdžersku
anksioznost.
Monki (2017) priča priču o 11-godišnjem Franku i njegovom tajnom
prijateljstvu sa majmunom koji se pojavljuje u dvorištu njegove porodice
jedne noći nakon tragedije. Ubrzo postaje jasno da ovo nije obična
životinja i u potrazi za odgovorima, Frank i njegova porodica kreću na
putovanje od malog švedskog sela do dubokih džungle Tajlanda.
Knjige
Nemoguće je govoriti o švedskim knjigama za decu, a da ne govorimo o
Astrid Lindgren — ženi koja je stvorila Pipi Dugu Čarape, Karlson na
krovu i brojne druge likove. Njena dela su prevedena na više od 100
jezika, oko 165 miliona njenih knjiga je prodato širom sveta. Čak je i
ozbiljna književna nagrada dobila ime po ovoj autorki, a za nju je ove
godine bila kandidovana i naša spisateljica Olivera Olja Jelkić.
Gunila Bergstrom je želela da piše o stvarnom životu i stvorila je
dečaka Alfija Atkinsa (Alfons Aberg) kao svog glavnog lika. Ona opisuje
priče kao mini-drame na psihološkom nivou, te kako izgleda praviti
nestašluke, plašiti se duhova, i kada ti nedostaje prijatelj… Ona
pokriva teme sa kojima se svako dete može povezati. Serijal obuhvata 26
naslova do sada, objavljenih na oko 30 jezika.
Inovacija
Švedske škole sarađuju sa raznim organizacijama kako bi podstakle interesovanje mladih za tehnologiju i preduzetništvo.
Program za mlade Finn upp (prevod – „izmisli“) koristi nastavnu
metodu osmišljenu da probudi želju za znanjem kod dece u školskom
uzrastu. Program ih podstiče da izmisle stvari koje će im pomoći da
uče. Finn upp svake godine organizuje takmičenje za mlade pronalazače
uzrasta od 12 do 15 godina, događaj koji ima za cilj da inspiriše novu
generaciju pronalazača, inovatora i preduzetnika i oslobodi snagu svežih
ideja. Finn upp je 1979. godine osnovalo Švedsko društvo inženjera.
Neprofitno udruženje Snillebliktarna je namenjeno deci od
predškolskog uzrasta do šestog razreda. Cilj je da se podstakne
interesovanje dece za tehnologiju, prirodne nauke i preduzetništvo.
Snillebliktarna pruža nastavnicima i vaspitačima alate i radni model za
podsticanje radoznalosti dece, želju za učenjem i sposobnost kritičkog
razmišljanja, piše Sweden.
Nova.rs