Detinjstvo je svakako najlepši period
života, ali to ne znači da u detinjstvu nema stresa. Deca imaju kontrolne
zadatke, uče nove informacije, menjaju škole i uklapaju se u novu sredinu.
Izdržljivost pomaže deci da se uspešno
izbore sa svim ovim izazovima. Izdržljiva deca uspešno rešavaju probleme, ona
se suočavaju sa nepoznatim i teškim situacijama težeći da pronađu ispravna
rešenja.
Kad se nađu u zahtevnoj situaciji
izdržljiva deca imaju osećaj da znaju kako bi treblo da postupe i mogu da se
izbore sa situacijom puni samopouzdanja.
Ovo ne znači da bi deca trebalo sve da
rade sama, već da znaju kad bi trebalo da potraže pomoć i kako da reše svoj
sledeći korak.
Izdržljivost nije veština sa kojom se
deca rađaju, već se ona uči. Trebalo bi ohrabrivati dete da nauči načine da
izađe na kraj sa neočekivanim situacijama.
U našem društvu roditelji uvek žele da
se uvere da je njihovom detetu udobno i da je zaštićeno, što i nije uvek
najbolje za dete. Konstantno se trudimo da budemo jedan korak ispred naše dece,
ali život ne funkcioniše na taj način. Mnogi roditelji žele da poštede dete
bola kroz koji su i sami prošli i zato se trude da ga uvek kontrolišu i štite.
Nije posao roditelja da bude pored
deteta sve vreme, već da ga nauči da se izbori sa problemima.
Nekoliko saveta da odgajite izdržljivo
dete:
Ne trudite se da ispunite baš svaku želju svog deteta
Kad god se trudimo da ispunimo svaku
želju našeg deteta, sprečavamo da dete razvije
sopstveni mehanizam rešavanja problema. Preterano zaštićena deca su
sklonija anksioznom ponašanju.
Trudite se da ne eliminišete sve rizike
Prirodno, roditelji žele da im dete
uvek bude sigurno, ali uklanjanje svakog rizika sprečava dete da nauči da bude
otporno na probleme. Rešenje je da se odredi rizik odgovarajući uzrastu i da
dete nauči osnovne veštine rešavanja problema. Pružajući detetu slobodu
prikladnu njegovim godinama, pomažemo mu da spozna sopstvene granice.
Naučite dete da reši problem
Zamislite da vaše dete treba da ide na
izlet sa školom, koji uključije i noć provedenu van kuće i ono je uplašeno i
zabrinuto, jer će biti daleko od kuće. U ovoj situaciji roditelj bi mogao reći
detetu da nema razloga da ide.
Bolji pristup rešavanju problema je
umiriti uznemireno dete i pomoći mu da se izbori sa neprijatnim osećanjima.
Razgovarajte sa detetom i zajedno dođite do načina na koje može izaći na kraj
sa neprijatnim osećajima. Drugim rečima, navedite dete da razmisli o tome na
koji način može da se izbori sa problemom. Pružajte detetu šansu iznova i
iznova, kako bi shvatilo šta funkcioniše, a šta ne.
Naučite dete konkretnim veštinama
Skoncentrišite se na konkretne veštine
koje su potrebne za rešavanje određene situacije. Zapitajte se šta je neophodno
da bi se rešio određen problem, a zatim pomozite detetu da dođe do istog
zaključka.
Izbegavajte pitanja koja počinju sa ZAŠTO
Pitanja koja počinju sa ZAŠTO i nisu
od neke pomoći u rešavanju problema. Na primer, ako je vaše dete ostavilo
bicikl na kiši, ako ga pitate zašto, šta može da vam odgovori? Da je bilo
nepažjivo, ili da jednostavno ima osam godina… Umesto toga postavljajte pitanja
sa KAKO. „Ostavio si bicikl napolju i lanac se pokvario, kako ćeš to
popraviti?“
Ne pružajte detetu sve odgovore
Koristite rečenicu NE ZNAM kako biste
izbegli da odgovorite na sva dečija pitanja. Korišćenjem ove rečenice pomažete
deci da se naviknu na nesigurnost, a istovremeno ih podstičete da sami
razmišljaju.
Takođe, koristeći ovakav pristup dok
je dete malo, pripremate ga i za krupnije pokušaje rešavanja problema. To im se
neće dopasti, ali će se ubrzo navići.
Izbegavajte da predstavljate situaciju katastrofalnom
Vodite računa šta govorite svojoj deci
i kako se izražavate u njihovom prisustvu. Roditelji koji su i sami anksiozni
svojim izjavama plaše decu. Na primer, umesto da kažu detetu da je jako važno
da nauči da pliva, oni mu govore da je jako važno da nauči da pliva, jer ako ne
nauči može da se udavi. Ovakve izjave samo plaše dete.
Dozvolite detetu da greši
Neuspeh nije kraj sveta. Pustiti dete
da pravi greške je jako bolno za roditelje, ali to mu pomaže da nauči kako da
ispravi greške i donese bolju odluku sledeći put.
Preterano zaštitnički i anksiozni
roditelji, u slučaju da dete ima domaći zadatak želeće da zadatak bude urađen
perfektno, čak iako njihovo dete nije preterano zainteresovano da ga uradi.
Trebalo bi dozvoliti detetu da vidi posledice svojih akcija.
Takođe, ako vaše dete ne želi da ide
na trening, pustite ga. Na sledećem treningu će sedeti na klupi i neće mu biti
prijatno dok druga deca treniraju.
Pomozite mu da nauči da upravlja svojim emocijama
Upravljanje emocijama igra ključnu
ulogu u otpornosti. Naučite dete da prihvati svoje emocije, šta god da oseća. U
redu je ako oseća ljutnju što je izgubio u igri, ili mu je brat pojeo sladoled.
Takođe mu pokažite na koji način da, nakon što prepozna svoje emocije, postupi
onako kako smatra da bi trebalo.
Oblikujte izdržljivost
Ne zaboravite da deca uče posmatrajući
svoje roditelje. Pokušajte da budete mirni i dosledni. Ne možete očekivati od
deteta da nauči da kontroliše svoje emocije, ako vama to ne polazi za rukom.
Za dobro roditeljstvo je potrebno
dosta prakse i svi mi kostantno učimo. Kad pogrešite, priznajte da ste
pogrešili.
Izdržljivost pomaže detetu da izađe na
kraj sa neizbežnim osudama, trijumfima i nevoljama sa kojima se svaka osoba
susreće tokom odrastanja. Otporna deca izrastaju u otporne ljude, spremne da se
suoče sa svim nepredvidivim situacijama i promenama koje život nosi.
Izvor: Moj pedijatar