Oto Skorceni, Austrijanac i pukovnik ozloglašenog Vafen SS-a, koji je
vodio brojne nacističke gerilske i špijunske mreže tokom i nakon Drugog
svetskog rata, uspeo je da pobegne iz savezničkog zatvora pred kraj rata i da
otputuje u Argentinu, gde je radio kao pripadnik obezbeđenja. Skoro deset
godina kasnije našao je put do irskog okruga Kilder, gde je kupio kuću na selu.
Irska je tokom Drugog svetskog rata ostala zvanično neutralna. Pre nego
što se doselio, Skorceni je doputovao u zemlju iz Španije u leto 1957. godine.
Svoj boravak je produžio nakon poziva da prisustvuje događaju održanom u
njegovu čast u hotelu “Nort Dablin”.
Po dolasku na hotelsku recepciju, Skorcenija su pozdravili ostali gosti
Dablina, među kojima je bio i mladi Čarls Hogi, koji je kasnije postao jedan od
najkontroverznijih premijera Republike Irske.
Novinski izveštaji iz tog vremena navode da su događaj organizovali irski
poslanici, vodeći članovi irskih udruženja i profesionalci iz rastućeg
privrednog sektora.
Dablinski novinar Kim Belenberg veruje da je ta topla dobrodošlica imala
ulogu u navođenju Skorcenija da se skrasi u Irskoj 1959. godine. Skorcenijev
dramatični preobražaj od bivšeg nacističkog ratnog komandanta do čoveka koji
živi u samoći irskog sela, zbunila je mnoge.
Neočekivani dolazak palog momka nacističke partije na obale Irske takođe
je podiglo ozbiljnu zabrinutost među mnogim irskim poslanicima. Pitanja vezana
za Skorcenijeve motive za doseljavanje u Irsku ispunila su državnu skupštinu.
Neki irski poslanici plašili su se da će njegova odluka dovesti do
širenja nacističkih ideologija i potencijalnog regrutovanja sledbenika. Ipak,
drugi su se divili bivšem nacističkom komandantu zbog njegove vojne prošlosti,
uprkos bliskim vezama sa Hitlerom.
U mnogim novinarskim izveštajima Irske u to vreme on je opisan kao moćna
i misteriozna figura. “Skorceni je opisan kao vidovčica Trećeg rajha. Ton
novinskih članaka bio je bliži divljenju nego odbijanju.”, rekao je
Belenberg.
Skorceni koji je bio visok 195 centimetara, bio je poznat kao “Lice
sa ožiljkom”, usled karakterističnog ožiljka na svom levom obrazu. Bivši
nacistički vojnik je navodno uzrokovao komešanje svaki put kada bi otišao u
okrug Kilder.
Često je vozio svoj beli mercedes do obližnje pošte kako bi kupio
namirnice tokom 1960-ih. Redži Darling, irski istoričar koji je čest gost Kildera,
rekao je da je Skorceni bio izolovana i povučena figura, koja se nije mešala sa
meštanima.
Dokumenta koja je objavio Irski državni arhiv u Dablinu potvrđuju da je
Skorceniju bila ponuđena privremena viza za boravak u Irskoj pod striktnim
uslovom da ne pokuša da ode u Britaniju.
Dokumenta irske vlade iz 1958. godine beleže da je bivši nacistički
vojnik bio ljut i uznemiren zbog konstantnog odbijanja britanskih vlasti da mu
dozvole da uđe u zemlju.
Evropa je još uvek bila pod utiskom destruktivnog horora nacizma nakon
Drugog svetskog rata. Postojala je zabrinutost u Irskoj, kao i drugde, da će
takva ideologija ponovo dobiti na značaju širom kontinenta. Bivši ministar
zdravlja Republike Irske, Noel Braun je posebno bio zabrinut Skorcenijevim
prisustvom u okrugu Kilder i 1959. godine je postavio pitanje pred irskim
parlamentom.
Braun je ukazao da je Skorceni možda uključen u “antisemitske
aktivnosti”. U posebnom slučaju, Braun je upozorio poslanike da Skorceni
koristi Irsku kao bazu za promovisanje nacizma. “Opšte je shvaćeno da ovaj
čovek ima ulogu u neonacističkim aktivnostima i, ako je to tako, ne bi trebalo
da mu bude dozvoljeno da Irsku koristi u te svrhe.”, rekao je Braun.
Skorceni je porekao da je umešan u nacističke aktivnosti u Irskoj.
Međutim, Republika Irska mu nikada nije dala trajno prebivalište. Nakon velike
debate u departmanima za pravdu i spoljne poslove Irske, vezane za
rezidencijalni status Skorcenija, irska vlada je odlučila da mu ne dozvoli da
trajno ostane u Irskoj.
Njegova farma u Kilderu je prodata 1970. goidne. Bivši nacistički vojnik
je ostatak života proveo u Španiji pod fašističkim diktatorom Franciskom
Frankom, gde je umro od raka 1975. godine. Tadašnji 67-ogodišnjak je bio
multimilioner u trenutku smrti.
Upravo je Oto Skorceni 1944.
godine dobio zadatak za pripremu operacije Konjićev skok (Rösselsprung) –
Desant na Drvar, čiji je cilj bilo zarobljavanje vođe jugoslovenskih partizana,
Josipa Broza Tita. Operacija je počela 25. maja 1944. vazdušnim i
jedriličarskim desantom nemačkih padobranskih jedinica na Drvar. Tito i Vrhovni
štab u poslednjem trenutku su se izvukli iz pećine u kojoj su bili smešteni.
Operacija je pretrpela neuspeh, a jedino čime su nemački padobranci mogli da se
pohvale bila je Titova uniforma koju su zarobili. Skorceni nije lično
učestvovao u ovoj akciji ali je izdavao naređenja radio vezom sa aerodroma koji
je bio baza za izvođenje operacije.
Izvor: nationalgeographic.rs