Deca odmalena okupirana tabletima
Ovaj prizor sve češće može da se vidi, pogotovo u vreme letnjih
putovanja. Francuski pedijatri i psiholozi, međutim, podigli su uzbunu i
poručili da stavljanje sasvim male, predškolske dece pred ekrane
predstavlja opasnost za njihovo mentalno zdravlje. Lekari koji
svakodnevno rade sa decom predškolskog uzrasta tvrde da ima indikacija
da ostavljanje deteta pred taktilnim ekranom koji upija celokupnu
njegovu pažnju i potpuno ga izoluje od okoline, izaziva brojne
poremećaje funkcionisanja mozga. Roditelje treba da brine to što je dete
mirno i ne “smeta” im, kažu stručnjaci.
Neki lekari čak tvrde da su uočili vezu između jedne vrste
autističnog sindroma kod dece koja provode vreme pred ekranima i
igricama navodno prilagođenim njihovom uzrastu. Usledila je polemika jer
ima pedijatara koji su reagovali tvrdeći da za vezu između autizma i
ekrana kod mališana nema dokaza. Svi su, međutim, saglasni da gledanje u
ekran kod dece predškolskog uzrasta izaziva brojne neurološke
poremećaje navedene u pismu javnosti i objavljenom u pariskom “Mondu” sa
potpisima stotinak lekara i pedijatara.
Alarmantni podaci
Francuski stručnjaci izašli su u javnost sa alarmantnim podacima o
vezi između poremećaja sličnih autizmu kod dece i boravka pred ekranima
raznih aparata. Još 2009. godine Francuska uprava za javno zdravlje
objavila je preporuku da deca mlađa od tri godine ne treba da borave
pred ekranima bilo koje vrste. Francuska akademija je 2013. godine
objavila studiju koja je još na snazi i koja se našla na meti teških
kritika. Ova studija, naime, tvrdi da su taktilni tableti korisni za
razvoj čula i motorike. Udruženje francuskih pedijatara nije išlo mnogo
dalje objavljujući mišljenje prema kojem “tablet ne treba da bude
najvažniji pre treće godine”. Lekari kao Mišel Desmurže i Eduar Getaz i
njihovi istomišljenici sada tvrde da je za zdrav razvoj deteta potrebno
da do šeste godine ne borave ni pred kakvom vrstom ekrana.
Netačne dijagnoze
“Pametni” telefoni i tableti danas su sve češće predmet koji, poput
flašice s mlekom, služi roditeljima da smire bebu. Postoje čak modeli
tableta koji su, navodno, posebno pravljeni za decu mlađu od četiri
godine. Uz to, roditelji su manje prisutni u razvoju malog deteta,
budući da su i sami okrenuti ka svom ekranu.
Jedan od potpisnika, francuska lekarka dr An Liz Dikanda, u martu je
uzbunila javnost postavivši na internetu video-snimak u kojem govori o
vezi između ekrana i smetnji autističnog tipa. Ona navodi primer dečaka
Sofijana koji je sa tri godine pošao u obdanište i odmah izazvao uzbunu
među vaspitačicama. Urlao je, ponavljao besmisleno poslednju reč koju je
čuo i razbijao igračke drugoj deci. Nije mogao da ostane miran ni
sekund, ljudima oko sebe se nije obraćao, već ih je samo mirisao, a bio
je zainteresovan samo za brojeve i slova. Ispostavilo se da je od prvog
dana pred TV ekranom, da su mu roditelji kupili prvi tablet kad je imao
samo 18 meseci, da živi u numeričkom svetu i da loše spava i budi
roditelje vrišteći. Dr Dikanda mu je prepisala ukidanje ekrana i
poboljšanje je bilo spektakularno! Sofijan je sada dečak koji se igra,
dobro spava i razgovara.
Mobilni za smirenje
Skoro polovina ispitanih francuskih roditelja rekla je da svojoj
deci, mlađoj od tri godine, daju mobilni telefon da se smire. Više od
polovine mališana mlađih od tri godine provedu bar pola sata nedeljno
pred interaktivnim ekranom.
Sve češće može da se čuje da je broj autistične dece eksplodirao, da
je sve više “hiperaktivne” dece koja moraju da uzimaju lekove da se
smire!
Dr Dikanda je upozorila da ova deca često dobijaju dijagnozu “autizam”, iako nisu zaista bolesna od te bolesti.
– Pokazalo se da je dovoljno ukinuti višečasovno buljenje u ekran, jer
deca koja imaju velike teškoće često pred ekranom provode između šest i
12 sati dnevno – rekla je dr Dikanda.
Veliku uzbunu u francuskoj javnosti izazvao je i tekst u pariskom “Mondu” koji započinje na sledeći način:
“Mi, stručnjaci koji radimo u oblasti dečjeg zdravstva, želimo da
upozorimo javnost na opasne posledice masovnog i preranog izlaganja beba
i male dece pred svim vrstama ekrana: pred pametnim telefonima,
tabletima, kompjuterima, televizorom i konzolama za igru”. Potpisnici
ovog teksta su lekari, psiholozi i ortofonisti (stručnjaci za govor), a
svi oni upozoravaju da se i dalje potavljaju dijagnoze autističnog
poremećaja kod dece, a da se pri tom ne ispituje da li dete i roditelji
provode i koliko provode vremena ispred nekog ekrana.
– Pažnja dece je potpuno usmerena na ekran, ili je ekran taj koji ga
stalno prekida. U takvim uslovima roditelji i deca ne razmenjuju poglede
dovoljno i ne mogu da izgrade svoj odnos – piše u tekstu francuskih
stručnjaka.
Oni upozoravaju da kod deteta zbog toga mozak ne može normalno da se
razvija, jer je zaustavljeno istraživanje predmeta koji ga okružuju.
Zbog ekrana koji mu “upija” pažnju, dete je prinuđeno da odustane od
svog istraživanja i ispitivanja okoline, što je dovoljno da dođe do
kašnjenja u razvoju govora i opšteg razvoja deteta.
Deca koja zbog obuzetosti ekranima ne progovore kako treba ni do
četvrte godine obično ne reaguju kada ih neko zove po imenu. Ne mogu da
gledaju u osobu koja im se obraća niti u predmet koji im se pokazuje,
već mogu samo da gledaju u ekran tableta. Ne mogu da komuniciraju sa
okolinom, ni sa drugom decom.
Loš san šteti mozgu
– Umesto toga, one udaraju i hoće da omirišu drugu osobu. Posebno
burne reakcije nastaju kada neko hoće da im uzme ili zatvori tablet.
Kada razgovaramo s roditeljima te dece, shvatimo da ekran zauzima
ključno mesto u životu te porodice – pišu stručnjaci.
Zbog čega je uticaj ekrana na decu tako strašan? Francuski lekari
pozivaju se na istraživanje Amerikanca Edvarda Tronika koji je pokazao
da slični poremećaji nastaju kod bebe kojoj se pokazuje lutka sa licem
bez izraza (“mrtvo lice”) umesto lica majke. Dete koje gleda u ekran
umesto u majku ne može da razmenjuje pogled s njom, da identifikuje njen
glas i njene pokrete, ne može da stekne svest o sebi niti da razvije
govor. Linda Pagani, profesor za psihoedukaciju na univerzitetu u
Montrealu, istraživala je tokom više decenija uticaj TV ekrana na decu i
došla do zaključka da oni znatno umanjuju kapacitet dece, smanjuju
nihovu aktivnost u školi i sposobnost da rešavaju matematičke probleme.
Iskustva nekih zemalja
– Francuska – istraživanja su pokazala da su
neurološki poremećaji i zastoj u mentalnom razvoju dece ravnomerno
raspoređeni u svim slojevima društva i svim kulturama u francuskom
društvu. Ista pojava registrovana je u drugim zemljama i kontinentima, a
svima je zajednički imenitelj dete i roditelji pred ekranom, što ih
onemogućava da izgrade međusobne veze i unutrašnje strukturiranje
deteta.
– Nemačka – u toku je kampanja u okviru koje se, kao vid prevencije, roditelji pozivaju u jaslice kako bi gledali bebu
– Tajvan – roditelji mogu da budu osuđeni na globu od 1.400 evra ukoliko ostave pred ekranom dete mlađe od dve godine.
Časopis “Sajantifik riport” objavio je istraživanje stručnjaka sa
Londonskog univerziteta koja su pokazala da izlaganje taktilnom ekranu
kod dece uzrasta od šest do 36 meseci izaziva smanjenje kvaliteta sna.
Samim tim šteta se nanosi formiranju mozga i neuronskih veza koje se
izgrađuju u snu dok dete spava.
I dok se stručnjaci i političari premišljaju, u Silikonskoj dolini
direktor Gugla i njegovi milioneri ne kriju da svojoj deci ne
dozvoljavaju pristup ekranima! Malima je od skupih tableta i ostale
potrošačke droge milion puta korisnije da dodirnu pravo jagnje, da bosi
hodaju po pravoj travi, čuju šuštanje lišća, pevca kako kukuriče i
magarca koji njače. Da bi se to shvatilo možda i nije neophodno biti
veliki stručnjak i doktor nauka. Potreban je samo zdrav razum koji su
mnogi izgubili u potrošačkom društvu.
Prevencija u četiri koraka
Psiholog Sabin Diflo objavila program prevencije u “četiri koraka”:
ne uključuje se ekran ujutru, ni za vreme obroka, ni u dečjoj sobi, ni
pre spavanja. Diflo je sa još devet lekara i psihologa objavila tekst
upozorenja u pariskom “Mondu”, posle čega su zdravstvene vlasti pristale
da pokrenu kampanju na državnom nivou. Svim lekarima i pedijatrima biće
poslata direktiva da prilikom pregleda dece postave pitanje o ekranima u
kući. Stručnjaci računaju da će to pomoći roditeljima da budu svesniji
opasnosti koje nosi izlaganje male dece ekranima.