Anais Nin (Anaïs Nin) je francuska spisateljica, u širim krugovima poznatija kao erotska spisateljica i muza čoveka koji “želi da ostavi ožiljak na svetu” – Henrija Milera (Henry Miller). Opisujući ga u svom dnevniku rečima: “U pisanju je vatren, muževan, animalan, veličanstven! To je čovek pijan od života. Kao ja.”, Anais mu je ipak povremeno, u ljubomori i besu, govorila kako nije muškarac već “dete koje sisa grudi sve dok ne prokrvare”.
No, ono što je obojilo njen život i ujedno činilo da gotovo celog
života održava vezu sa ovim američkim piscem, bila je upravo njena
stalna potreba za vatrom, životnim dijalogom, večitim pokretom, krvlju.
Bogatim dnevnicima koje je pisala i izdavala čitavog života, pomerala
je granice – kako književnosti tako i feminizma, te je danas i
feministkinje uzimaju kao svoju muzu, a obožavana je i u homoseksualnim
krugovima.
“Amoralnost,
ili složenija moralnost, ima za cilj krajnju odanost, a previđa odanost
neposrednu i bukvalnu.” (“Tajne sveske” – oktobar 1931 – oktobar
1932.)
Anais Nin je rođena u Francuskoj, 21. februara 1903. godine. Posle
razvoda svojih roditelja ona se sa braćom i majkom seli iz Barselone u
Njujork – u kom već uveliko vodi dnevnik – da bi sa šesnaest godina
napustila školovanje i počela da radi kao model. Po njenim rečima, prvi
susrest sa erotskom književnošću imala je kada se preselila u Pariz, u
iznajmljeni stan, gde je u ormarima našla prave gomile erotskih knjiga
koje su je opčinile.
Godine 1923. udala se za bankara i umetnika – Hjua Parkera Gilera
(Hugh Parker Guiler), kasnije poznatog kao Hugo (Jan Hugo). U to vreme,
ona piše o D. H. Lorensu (David Herbert Richards Lawrence), Otou Ranku
(Otto Rank) i proučava psihoanalizu, usput upoznajući i svog
najpoznatijeg ljubavnika Henrija, sa kojim otpočinje ljubavnu aferu.
Anais Nin i Henri Miler
Iste godine kada je upoznala Henrija, upoznaje i njegovu ženu – Džun (June Miller).
“Džun je rođena pripovedačica. Neprestano priča protivrečne priče
o svom životu. Najpre sam pokušavala da im pohvatam konce, a potom sam
se prepustila njenom haosu. Skrušeno stojim pred tim fantastičnim
detetom i ne razmišljam više.”
Dovodeći u pitanje istinitost pojedinih zapisa iz njenih dnevnika,
kritičari su skeptični povodom potencijalne seksualno–romantične veze
koju je ova spisateljica imala sa Henrijevom ženom, no u svojim
dnevnicima Anais joj se vrlo otvoreno divi, ne skrivajući želju za njom.
Istovremeno, ona naširoko piše o strasnoj ljubavi sa Milerom i rascepu
između bračnog života i želje za slobodom.
“Doista verujem da bih, da nisam pisac, stvaralac,
eksperimentator, mogla biti vrlo verna supruga. O vernosti imam visoko
mišljenje. Ali moj temperament pripada piscu, ne ženi. Oduzmite
prenapregnutost, cvrčanje ideja, i dobićete ženu koja voli savršenstvo. A
vernost je jedno od savršenstava. Savršenstvo je statično, a ja sam u
punom zamahu. Verna supruga je samo jedna faza, jedan trenutak, jedan
preobražaj, jedno stanje.
Mogla sam naći muža koji me ne bi voleo tako isključivo, ali to
ne bi bio Hugo. A sve što je Hugo, sve od čega je Hugo sastavljen, ja
volim.”
Audio zapis prepričanog razgovora sa Henrijem Milerom i Lorensom Durelom
U trećem delu tajnog dnevnika “Vatra”, opisuje preseljenje u Njujork,
ljubav sa Henrijem i strasnu vezu sa Frojdovim učenikom Rankom. Uporedo
sa tom vezom, njeno interesovanje za psihoanalizu raste, ali uskoro
napušta Ranka, zaključujući kako on čak i nije bio muškarac koji je
telesno privlači. “Želim da budem svet za sebe… Osećam da mogu igrati sve uloge.”
Vraća se u Pariz svom večnom mužu Hugu i večnom ljubavniku Henriju, da
bi u Parizu ponovo osetila neutoljivu glad za slobodom i životom. “Ja čekam ljubavnika. Nemirna sam. Život me zove dalje.” Lek nalazi u Gonzolu Moru koji je vodi do novih visina. “Život. Vatra. Bivajući vatra ja podstičem vatru i u drugima.”
Njen drugi suprug, Rupert Pol (Rupert Pole), šumar s kojim se venčala
pedesetih godina dok je još bila u braku sa Hugom, bio je od nje mlađi
šesnaest godina i posle smrti njenog prvog muža objavio je
necenzurisane verzije dnevnika. Nakon njene smrti, 14. januara 1977.
godine, ispunio je poslednju Hugovu želju i rasejao njegov pepeo u Los
Anđelesu, na istom mestu kao i njen.
“Nije za mene analiza koja parališe. Samo življenje!” (“Tajne sveske” – oktobar 1931 – oktobar 1932.)
Iako je bila gotovo nepoznata do šezdesetih godina dvadesetog veka,
Anais je u svojim šezdesetim stekla popularnost. Objavljeno je trinaest
tomova njenih dnevnika, dvanaest romana i nekoliko knjiga književnih i
umetničkih kritika i pornografskih novela. Pred kraj života, predavala
je na mnogim američkim univerzitetima i postala ikona feministkinja.
Njeno snažno, žensko pismo, dovelo je do preokreta u književnosti u
kojoj se ženski glas do tada drugačije čuo. Anais je odbijala da o
strasti piše “muški”, te su, pre svega, stranice njenog dnevnika
preplavljene eksplicitnim opisima seksa – no sa izraženom ženskom
čulnošću i naglašenom željom za eksperimentisanjem, seksualnom slobodom i
slično.
Priča o Anais Nin je priča o ženi koja pokušava da se otkrije,
oslobodi – seksualnoj, umetničkoj i emocionalnoj, a dnevnici koji su iza
nje ostali nastavljaju da pričaju tu priču i godinama kasnije.
Anais Nin – odlomak iz “Tajnih sveski”