,,Biće Dodik večeras na TV“ ,reče mi poznanik žurno gurajući kolica sa mladuncem, i već uvježbanim pokretom skidanja sa one stvari, odmahnu mi rukom.
,,Misliš kod Trifunovića u Buci“, proderah se kao magare. Njegovo ,,mislim“ se stapalo sa kenjkanjem malca i bukom okolnog plebsa. Ali, večeras je Kup Evrope u fudbalu – drugo ime za luzere koji nisu ušli u Ligu šampiona. I zbog čega Marko – fiktivno ime – gleda Milu, mjesto dragog mu ,,Partizana“?
Pa, mora. Marko je zaposlen na kako se to voli reći poslovima organizacije,održavanja i obezbjeđenja u administrativnom aparatu, dakle, gorila u Vladi. Marko uredno primi 1200 km, Marko mora znati bar nešto što ŠEF -ovako se to jedino ispravno piše – razmišlja.
Utoliko mi je lakše pisati ovaj članak zato što se aktuelni trenutak u svima nam dragoj Srpskoj, sveo na ŠEFA i par satelita. Ostali su asteroidi i kamenje koje lunja po političkom prostoru.
Šta Mile misli o ulasku BIH, a time i Srpske u NATO, reći će nam udruženje studenata, koje u demilitarizacionoj povorci, paradira ulicama Banjaluke.Tačan opis je jedna ulica od Trga Krajine, do Narodnog pozorišta, a onda je povorka, od preko 12 studenata, otišla na ćevape, kod Ace Desetke. Pitam se da li će, tako liberalni mladi ljudi, biti na Povorci ponosa, u subotu, na beogradskom Platou. Hoće, neg šta će, brale, nego biti.
Samo ako ŠEF, kaže. Ima da se namah pridruže bratskoj organizaciji ,,Obraz“ koja utjerava Srpstvo gdje god stigne. Od Novog Sada, do Kragujevca. Šta se može, kad je Srpstvo ušlo u vodu i, kako se to voli reći homogeniziralo se.
I tako, mi sa ove strane Vrbasa, nemamo problema sa manjinskim seksualnim grupama, sa priključenjem u NATO, sa Evropskom unijom, sa globalnom recesijom, sa još globalnijom promjenom klime, sa prelaskom na postindustrijsko društvo znanja. Jok!
Mi gledamo utakmice Republike Srbije, pijemo Jelen pivo, virtuelno mlatimo pedere i prosto nam je žao što se i ođe ne pokažu, da se zna ko je najveća Srbenda.
Mi uživamo dok vladika Grigorije, u narodu poznatiji kao Grigorinjo, zbog izvikanog fudbalskog znanja, u Trebinju spontano izlazi na binu i sa umjetnikom par exelans Georgijevim Vladom, pjeva Anđele. Što mi se ironično sviđa.
Mi volimo naše uzorne djevojčice koje sa 16 godina i istetoviranom ,,Gračanicom“ na dupetu, podržavaju vjeronauku u školama.
Mi se borimo protiv bijele, sive, crne, ružičaste i ostalih kuga.
Ali, ne i ja ,rođaci!
Prije 10 godina,pisao sam o razuđenoj i haotičnoj političkoj sceni u Srpskoj, pljuvao i omalovažavao, sprdao se u mladalačkoj razigranosti. Ali, avaj, tad sam bar imao po čemu. U to vrijeme mi je Dubravko Prstojević-Mrva bio opasan lik, Krajišnik i Kalinić, mračnjaci prošlosti…
A danas, ni Mrve ni kažnjeničkog tandema. Jedan može, a neće-duri se, to vam je doktor. Drugi sve i da hoće, ne može, e ,to vam je magistar. U međuvremenu, imali smo najveću opskurnu burlesku sa finim doktorom Dabićem. Još jednu standardnu srpsku likvidaciju – Đinđića.
U Srpskoj, nemamo ništa. Kad bi rekao da vlast u manjem entitetu funkcioniše, kao antagonistički pandan onoj u većem, mogao bi sa gosn. Grebom, gosn. Puhalom i gosn. Živanovićem na piće, pa bi se svi složili sa tim i tako unedogled.
Kad bi se zapitao, koja je uloga Petra Đokića u razmišljanju i odlukama prudske trojke, rekao bi nikakva. Kad bi se glasno zapitao, zašto Dodik junior dobi onolike milione, pa neće valjda stvarno gajiti delišese, po Lijevču, odmah uz tunel Klašnice – Šta god – Gradiška, rekli bi mi da sam Vasković.
Puno etiketa, rođaci, puno!
Mom Marku sa početka priče valja prehranjivati ženu na birou, starci mu imaju zajedno 400 km penzije, a nasljednik kmeči.
Pa, ti stisni i gledaj omiljeni klub. Što bi kad mu je u upravnom odboru ŠEF, a šef, gostuje večeras kod Trifunovića.