Autošovinizam je jedan sasvim proizvoljan i besmislen pojam, i ne znam tačno čemu služi niti šta znači, mada sam se potrudio.Tvrde da je autor termina autošovinizam umirovljeni beogradski profesor i novinar Ćirjaković,
Zatim je u okvirima promocije lova na autošoviniste organizovano nešto kao Oskar autošovinističke popularnosti, gde su u raznim kategorijama kandidovani Srbi-autošovnisti.
U uprkos oštroj konkurenciji, među nagrađivanim piscima i spisateljicama, humanistima, misliocima i tviterašima, odneo sam nagradu za Autošovinistu godine 2020.
To bi, po mom tumačenju, bilo nešto kao Evropljanin godine, ali loše i neprilično, jer ispravan Srbin i zapadne vrednosti, to, tvrde, ne ide. U svakom slučaju zahvaljujem se žiriju, a ostalim konkurentima želim više sreće dogodine.
Elem,
Bio je Svetski dan ljudskih prava – a za oko mi je zapalo tešto trivije. Naime, u Himni Srbije se reč rod (narod) pominje u svakoj strofi, i to tako što se mi, narod pesmom obraćamo Bogu da nas spase, i nas i naše zemlje, odn. teritorije od propasti, tj. nečega što ne znamo šta je, ali ga se plašimo.
U francuskoj himni, Marseljezi se, međutim, ne pominje narod, a Bog nije spasilac, već se građani (obratite pažnju na reč - građani, u njoj je ključna razlika), e pa građani se pozivaju na oružje protiv tiranije stranaca, ali i sopstvene države.
Tako, rekao bih, otprilike stoje stvari u vezi sa ljudskim pravima i u našoj i u francuskoj realnosti. Oni su građani koji kontrolišu vlast da se ne osili previše, mi smo narod i molimo se Bogu da ne budemo uništeni, a nije jasno ni ko nas uništava, samo bismo da preživimo.
Naime, kod nas, ako ti smeta bahatost domaće vlasti, ti si izdajnik. Preciznije autošovinista.
Stiče se utisak da Srbi ne mogu za zamisle život u kome ih vlast ne zlostavlja, a za one koji se generalno bune protiv šikane nad ljudima, a partikularno protiv ove koju sprovodi srpska vlast nad srpskim građanima, ispadne da ne traže vladavinu prava nego priželjkuju da Srbima vladaju stranci, jer bi oni, u svom autošovinizmu, perverzno voleli da nas neko drugi izrabljuje, maltretira i jaše, kao da im naše Kurte i Murte nisu dobre.
Takođe smatram da će se u istoriji Srba ovaj period svesti na dva pasusa o korupciji i lošoj vlasti, o zloupotrebi medija i populizmu, a niko osim Miloševića i Đinđića neće biti više od fusnote.
Možda je pravi termin za ovo vreme Autokolonijalizam, gde Srbima više ne trebaju turske spahije i austrijski zemljoposednici da ih tretiraju kao kolonije i naš novac odnosi iz zemlje u kolonijalnu prestonicu, kad već imamo čitavu kastu pravoslavnih Srba sposobnu da od zemlje naprave privatu koloniju i višak naših para da stave u svoje džepove.
