Ja sam poznata ženska u ovoj zemlji pa su me nazvali ljudi koji misle da bih ja trebala reći kako bi u Ustavu trebalo stajati da brak smije biti i životna zajednica žene i žene i muškarca i muškarca. Ja? Mene su našli? Nisam im rekla što mislim o braku ali kužim što oni žele. Žele da imaju pravo na sve ono na što imaju pravo udovci, udovice, sretno i nesretno razvedeni…Žele pravo na usvajanje djece… Da se mene pita sve bi to u naš Ustav već bilo uneseno.
Čini se da nije lako pomiriti suprotstavljene nagone koji pokreću Freda Matića. Odlučan je boriti se protiv političkog establišmenta kojemu dušom, tijelom i funkcijom pripada.
Još je gore kada se neki istaknuti narodni čovek poistoveti sa „narodom. „Narod“ ga prosto usisa, ali i on usisa narod. I na kraju, od države ne bude ništa, raspadne se, ode u 3LPM, ovde se otcepljuju, tamo se regionalizuju, a onda „narodni ljudi“, ti nedremani čuvari praga, krivicu svale na strane državljane, Kurtu i Murtu i tako u krug, iz ćutnje u ćutnju, iz ciklusa i ciklus.
Blesavo neko vrijeme na koje se ili većinski navikneš ili manjinski ostaješ uporan na strani koja i dalje nastoji razbiti sve gušće crne oblake bolesnog prilagođavanja svemu što je jače od tišine.
Na plakatu kojim Granoff reklamira “matursku ponudu”. Granoffska vizija maturanta pozira dok desnu nogu drži na četiri toma enciklopedije Britanike. Simbolika: četiri razreda srednje škole, stepenica za dalju karijeru.
Bili vi investitor, turista ili tek znatiželjnik koji surfa internetom, metodologija početnog istraživanja za svaku zemlju je jednostavna, a zahvaljući efikasnom postavljanju pitanja na internet pretraživačima i vrlo kratka.
Onda je mama tatu prodrmala u lingeštulu. Tata je raširijo oči i razjapio je usta. Mama je njemu rekla: „Još mogu skužit da hrčeš u dvoru ka gudin! Al šta se još dereš ka da te tuku tri vlaja?“ Tata je protrljao lice i rekao je: „Znači spava san? Aj bogu fala!“ Mama je zakolutačila sa očima i okrenila se da će odgibat. Samo tata je nju ćopijo za ruku i rekao je: „Ženac, neš mi virovat šta san sanja!“ Mama je rekla: „Neš mi virovat da mi se živo jebe!“
Elem, krenuo Mujo autobusom kod Sulje u Tuzlu, taman pojeo burek i lijepo zadrijemao, kad kontrolor krenuo pregledavati karte. Dao mu Mujo kartu, a čovjek se uhvatio za glavu: "Haman, čovječe, ovo je karta za Tuzlu, a ovaj autobus vozi u Neum!" "Ja glupa li vozača, majkumujebem!", pravo popizdio Mujo. I umjesto kod Sulje u Tuzli, završio Mujo kod Živka u Neumu. A svemu kriv glupi vozač.
Ispostavilo se da država ne može funkcionirati bez harmonično uređenog društva i da sa etničkim podjelama mržnja nije nestala, već se naprotiv povećala. Richard Holbrooke se navodno čudio što ni Milošević, ni Tuđman, ni Izetbegović nisu pominjali građanina kao individuu, niti su mnogo marili za ljudska prava. Svako od njih brinuo je samo o tome koliki će komad zemlje pribaviti za "svoj" narod, jer je samo od toga zavisilo kako će biti dočekan kad se vrati kući.