Barba Jole je rekao: „Jebešmi mater, ovo zajedničko brojilo je gore od zajedničke države!“ Domazetka je rekla: „Igzaktli! Ovako je bilo i u Jugoslaviji! Jedni štede i muče se, a drugi broje naše devize!“ Plazibatka je rekla: „Igzaktli! Uvik se jedni peru na račun drugih! A zna se tačno koji na račun kojih!“ Šegvić je pitao: „Kakvi su to sad aluzijumi?“ Plazibatka je rekla: „Koji aluzijumi?“ Šegvić je rekao: „Jel ti to sad, Plazibatka, prcaš Milosavljevića zato šta je Srbin?“ Onda je Milosavljević na njega skočijo: „Ko je Srbin?! Otkud ti znaš da san ja Srbin?!“ Šegvić je rekao: „Dobro, šta sad ima veze, Milosavljeviću! Glavno je da ne trošiš previše vode za tuširanje!“ Gospodnetić je uletijo: „Tojest da budeš prljavi Srbin!“
Mi smo krivi i dužni smo da snosimo svoju krivicu, ćutke. Jer mi sami nismo odoleli iskušenju da eksportujemo u svet naše male (ili velike, baš me briga) probleme nacionalizma i šovinizma, da objavljujemo na sva zvona celom svetu da mi, pre svega, i nismo Jugosloveni, nego, razumete, pre svega Srbi ili Hrvati, Slovenci ili Makedonci, ili šta-ti-ja-znam, pažnja, to je vrlo-vrlo važno, gospođe i gospodo, to se ne sme nikako pobrkati, ima nas katolika i ima nas pravoslavnih, i muslimana, a naravno, i poneki Jevrejin (nikako zaboraviti!)
Imao sam sreću da na taj način od Vojina učim i nadam se naučim da su doslednost, koju mnogi čitaju kao odlučnost, i pristojnost, koja je mnoge zbunjivala, osnov samopoštovanja i poštovanja drugih...
Kako se i zašto dogodilo da nakon nagovještaja prevage socijaldemokratije na opštim izborima prije dvije godine, na prošlonedjeljnim lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini ponovo trijumfuju tri stranke nacionalističke prošlosti čije je vezivanje zastava na "prvim slobodnim izborima" 1990. godine bilo politička prethodnica masovnim progonima i "etničkom čišćenju" teritorija? Bosanskohercegovački analitičari ponudili su različita moguća objašnjenja.
Ustavni sud je ukinuo meru "prohibicije" koja ne samo da je bila nepravna i neustavna, nego su i oni koji su je doneli znali da je baš takva, a ipak su je uveli, i to je ono najstrašnije
Dok je starija generacija – tojest oni koji su zabranjivali Makavejeva – zasićena komunizmom i željna vjere i krvi okolo hodočastila nosajući mošti cara Lazara, njihova su djeca i unuci puni ushita otkrivali Žilnika i Makavejeva. Na kraju, “WR Misterije organizma” postale su važan, prekretnički artefakt za naraštaj rođenih sredinom šezdesetih, koji Makavejevu nisu bili ni na kraj pameti kada je snimao svoj film.
Ladislav je tek drugi hrvatski televizijski milijunaš – nakon Mire Bićanić, nastavnice hrvatskog jezika iz Virovitice – i u toj je činjenici lijepo sublimirana sva bijeda našeg društva i njegovog obrazovnog sustava: za iole dostojan i pristojan život profesori, nastavnici i učitelji u Hrvatskoj mogu zaraditi jedino ako se prijave na neki televizijski kviz.
Pitanje koja otvara tragedija sisačke obitelji je teško, odgovor još teži, no možda se može postići barem toliko, da se osobi za koju se istragom utvrdi da je iz sažaljenja pomogla bližnjem da dostojanstveno umre, kad je već optužena, ne sudi kao običnom hladnokrvnom ubojici.
Pre nekoliko dana je predsednik republike, Janez Janša, predložio omladini jasan program štednje: manje raspusta, da se propusti pokoji odlazak u pozorište, i manje piva. Za zamenu, predlaže demonstracije pred parlamentom u odbranu vladinih mera štednje. Uzgred su spomenuti i neki radnici-stranci, njih 90.000, koji su valjda imali svoje prste u gubljenju posla i padu socijalnog standarda domorodačke omladine.