Ta gospoda ne samo da nemaju plan kako vratiti Kosovo, njima je ovakvo – ni tamo ni ovamo – Kosovo pravi kec na desetku. U ambijentu sveopšte sluđenosti, kosovobraniteljska priča još uvek donosi znatan politički i finansijski kapital. U tom smislu, rečenoj gospodi treba se obratiti ovako: OK! Svi ćemo vas podržati u patriotskim naporima za reintegraciju Kosova, ali pokažite nam plan. Molim? Nemate ga trenutno? Radite na njemu. Marš, more, u 3LPM.
Uskrs je bio. Juče i danas premijer Dačić je u Austriji, gde bi trebalo da je posetio spomen-područje zloglasnog konclagera Mauthauzen. To je za svaku pohvalu, pogotovo u poređenju sa prethodnom vlašću koja nije našla za shodno da se ukaže u Aušvicu na dan oslobođenja tog stratišta, ali ni na dan pobede u Moskvi, kad se slavila lepa okrugla godišnjica. Oslobođenja Beograda setili su se tek kad su se Rusi namrštili na ovdašnje priče da je to bila „okupacija“, a ne oslobođenje. Stide li se? Teško.
„Nešto je trulo u državi Danskoj“. Rekavši ovo, Šekspir je u svom čuvenom Hamletu vješto izbjegao da otvoreno kritikuje sukcesivno smjenjivanje loše vladavine Henrija, Meri, Edvarda i Elizabet, i da kaže ono što je zaista mislio „Nešto je trulo u državi Engleskoj“.
Lepo mi dođe da odem na celodnevno sunčanje, na neku livadu punu lajmskih krpelja, po kojoj pasu lude krave, da otpevam neku dodolu i prizovem neku kiselu kišu praćenu hemijskim tragovima oblaka, da sačekam nilske komarce nebranjena, da prestanem više da mislim o svim tim stvarima. Jednom će nešto morati da me dokusuri. Da l' će to da bude klonirana aždaja ili dosadni komarac, to će ionako da bude stvar interpretacije književnih istoričara. A meni izađe na isto.
Nisam odrastao uz velike privilegije, niti sam odrastao željan nečega. Bio sam dijete iz srednje klase, a to je u poređenju sa ostatkom svijeta bilo veliko bogatstvo.
Pod jedan, ukinuti patriotizam. Kao prvo, domovina je apstraktna kategorija, a pošto smo sigurni da, negdje duboko u sebi, ne volite minimalističko, kubističko, linearno i svako drugo apstraktno slikarstvo, šta se onda koji klinac razbacujete s tom ljubavi prema apstrakciji zvanoj domovina, otadžbina, država, teritorija, nacija? Mi te pizdarije ne znamo voljeti bez kataklizmičkih kontraindikacija po okolinu i društveno-političke prilike. Ljubav prema sopstvenoj otadžbini automatski podrazumijeva ekstremnu neljubav prema svim tuđim domovinama.
Stari je umro prije 33 godine. Većina je tada plakala. Najviše oni koji Staroga nikad nisu vidjeli, a kamoli riječ s njim prozborili. Što je bilo vrlo neuobičajeno, s obzirom da je imao 88 godina i narod je trebao pokazivati sreću i veselje što je i toliko poživio. Bilo bi zanimljivo znanstveno analizirati historijsku istinu – zašto su ljudi plakali za 88-godišnjim starcem. Možda bi odgovor na to pitanje razjasnio tko smo, kakvi smo i zašto smo takvi.
Savjeti su vrlo jasni. Svoje dijete morate voljeti beskrajno i bezuvjetno. Osluškivati njegove potrebe. Ako ih ne čujete krenite ih pogađati sistemom pokušaja i pogrešaka. Cipele naručite preko interneta iz Londona, neka crknu od zavisti klinci u vrtiću kad vašu princezu ugledaju u tenisicama optočenim poludragim kamenjem.