Mi smo krivi i dužni smo da snosimo svoju krivicu, ćutke. Jer mi sami nismo odoleli iskušenju da eksportujemo u svet naše male (ili velike, baš me briga) probleme nacionalizma i šovinizma, da objavljujemo na sva zvona celom svetu da mi, pre svega, i nismo Jugosloveni, nego, razumete, pre svega Srbi ili Hrvati, Slovenci ili Makedonci, ili šta-ti-ja-znam, pažnja, to je vrlo-vrlo važno, gospođe i gospodo, to se ne sme nikako pobrkati, ima nas katolika i ima nas pravoslavnih, i muslimana, a naravno, i poneki Jevrejin (nikako zaboraviti!)
Stvarnost bljuje u lice svima onima koji su negirali da pojačano prisustvo uvezenih pobornika ekstremizma i fundamentalizma predstavlja društvenu prijetnju i opasnost koja se svakodnevno intenzivira.
Šta nas, dakle, čeka? Neizvjesnost i teške muke, barem u Federaciji, ako je suditi po sadašnjem odnosu snaga. SDA ne može ispuniti Čovićeve želje, ali može - ukoliko zaista želi - ostati odgovorna stranka: krenuti u reformu ovog entiteta i ako ništa ponovo satjerati Dragana Čovića u onaj hercegovački ćošak iz kojeg će se morati izjasniti koliko ga zanimaju Hrvati u Travniku, Vitezu, Odžaku, Orašju, Kreševu i ostatku BiH. Na državnom nivou valja vjerovati Dodiku i njegovim čvrstim obećanjima da će istrajati na evropskom putu, makar i da pokaže da je Republika Srpska bolji dio Bosne i Hercegovine. Pošteno, pa ko koga prevari.
Vučić, načinivši od ‘borbe protiv korupcije’ svoj glavni populistički program, izgleda da je zagazio malo dublje nego što je to higijenski u zadanoj političkoj konstelaciji. Naime, ako krene u temeljito čišćenje korupcije, neizbježno će naići na Ivicu Dačića, njegovu stranku i njegovo rukovođenje policijom za vrijeme ministarskoga mandata 2008. – 2012. Ako je ta vlada Tadićeve Demokratske stranke i Dačićeve Socijalističke partije Srbije zaključila da u aferi polaganja optičkih kablova nema mjesta kaznenom gonjenju, a sada se taj predmet podgrijava – tu nešto ne sluti na dobro.
Barba Jole je rekao: „Jebešmi mater, ovo zajedničko brojilo je gore od zajedničke države!“ Domazetka je rekla: „Igzaktli! Ovako je bilo i u Jugoslaviji! Jedni štede i muče se, a drugi broje naše devize!“ Plazibatka je rekla: „Igzaktli! Uvik se jedni peru na račun drugih! A zna se tačno koji na račun kojih!“ Šegvić je pitao: „Kakvi su to sad aluzijumi?“ Plazibatka je rekla: „Koji aluzijumi?“ Šegvić je rekao: „Jel ti to sad, Plazibatka, prcaš Milosavljevića zato šta je Srbin?“ Onda je Milosavljević na njega skočijo: „Ko je Srbin?! Otkud ti znaš da san ja Srbin?!“ Šegvić je rekao: „Dobro, šta sad ima veze, Milosavljeviću! Glavno je da ne trošiš previše vode za tuširanje!“ Gospodnetić je uletijo: „Tojest da budeš prljavi Srbin!“
Ustavni sud je ukinuo meru "prohibicije" koja ne samo da je bila nepravna i neustavna, nego su i oni koji su je doneli znali da je baš takva, a ipak su je uveli, i to je ono najstrašnije
Imao sam sreću da na taj način od Vojina učim i nadam se naučim da su doslednost, koju mnogi čitaju kao odlučnost, i pristojnost, koja je mnoge zbunjivala, osnov samopoštovanja i poštovanja drugih...
Kako se i zašto dogodilo da nakon nagovještaja prevage socijaldemokratije na opštim izborima prije dvije godine, na prošlonedjeljnim lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini ponovo trijumfuju tri stranke nacionalističke prošlosti čije je vezivanje zastava na "prvim slobodnim izborima" 1990. godine bilo politička prethodnica masovnim progonima i "etničkom čišćenju" teritorija? Bosanskohercegovački analitičari ponudili su različita moguća objašnjenja.