Svako dete živi u jednom komunikacijskom polju u kome dobija različite poruke od „značajnih drugih” ljudi, na osnovu čega izgrađuje predstave o sebi, drugima i svetu. Tu ne postoji odnos uzroka i posledice, u smislu da roditelji svojim vaspitnim porukama uzrokuju da dete bude ovakvo ili onakvo, već oni vrše uticaj na dete. Ono ne reaguje na poruke kao takve, već na značenje, tačno ili pogrešno, koje im je pripisalo. Roditelji zato više puta ponavljaju važne poruke u težnji da ih dete usvoji.
Tata je rekao: „Pa dotad će mi proć praznik, papanice! Da si barenko obisila lancune, košulje ili nešto slično! Ali mudante! Pari mi se da mi odozgo pišaš po zastavi!“ Kragićka je rekla: „Okej, paš je onda oprat posli svečanosti!“ Onda je tata zamavao sa prstom i dreknijo je: „Slušaj me dobro, Kragićka! Nisu naši ljudi ginili u Oluji zato da bi in ti višala mudante iznad zastave!“ Kragićka je rekla: „Odjebi u skokovima! I samo da znaš, nisan ja stavila mudante iznad tvoje zastave, nego si ti stavija zastavu ispod mojih mudanti!“
Pred zastrašujućim perspektivama koje se otvaraju pred čovekom, mi još uočavamo da je mir jedina bitka za koju se valja boriti. To nije molba, već pravilo koje narode treba da uzdigne ka vladama, pravilo koje treba konačno odabrati između pakla i razuma.
Zato je krajnje vrijeme da žene koje izdaju račune u hrvatskim javnim zahodima dobiju vage. Zašto bi one jedine u zemlji bile van kontrole? Cijene usluga morale bi se pod hitno uskladiti s količinom isporučene robe. Nije isto kad netko posere kilogram tople vage a drugi iz sebe jedva istisne kozji brabonjak. Možda je to pravi recept kako da Hrvatska izađe iz krize"
U poslednje tri-četiri decenije prevladao je model vaspitanja u kome se insistira da moraju biti srećna, da je roditeljska dužnost da ih usrećuju. Kako detetovo osećanje sreće nastaje kada mu roditelji ispune želju, oni to čine i onda kada misle da njegove želje nisu dobre za njega, čime su odustali od osujećenja detetovih želja.
S čisto državnopravnog aspekta ne može se naime dovoditi u pitanje pravo hrvatske države da uspostavi svoju vlast na cjelokupnom teritoriju unutar kojeg je međunarodno priznata. U tom smislu akcija hrvatske egzekutive je legalna. To međutim još uvijek ne znači i da je ona legitimna.
Lijepo je bilo dok je trajalo, a trajalo je začuđujuće dugo: svih ovih godina od Ničije zemlje do ničega, nije uspostavljen, razrađen i očuvan sistem u kojem bosanskohercegovački film ne ovisi isključivo o entuzijazmu autoru i autorica i ne predstavlja nešto što nastaje usprkos sistemu, umjesto zahvaljujući njemu.
Kada kažemo da je rekonstrukcija vlade reality show, šta smo zapravo rekli? Ako imamo u vidu da se radi o državnom organu u kome su sve uloge formalizovane, a odluke se donose u skladu sa određenim pravilima i na sednicima vlade, onda kazati da je rekonstrukcija vlade reality show, nije ništa drugo nego reći da se taj sistem uloga koji čini vladu faktički raspao.