“Nemam ništa da kažem – jedino da pokažem.” To je bila temeljna misao njegovih esejističkih knjiga, mikrofragmenata, vinjeta i sličica međuratne Europe, fascinantnih pripovjednih fragmenata iz berlinskoga djetinjstva, eseja o fotografiji u kojima je, prvi, opisao prirodu žanra koji će obilježiti dvadeseti vijek, u etičkome i u estetskom smislu. Kada jednom bude Auschwitz, bit će na – fotografiji. Ali to će već biti nakon Benjaminove smrti.
Sada kada je Edward Snowden, mladi Amerikanac koji je razotkrio globalni sistem nadzora poznat kao Prizma, zatražio azil od 20 zemalja, države EU bi trebalo da mu požele dobrodošlicu.
Kako bi lijepo bilo da je Bosna više Brazil, a manje vilajet nacionalističkog pasjaluka: ne zbog plaža, kokosovih oraha i fudbala, nego zbog neizbježne i drugačije – a možda čak i bolje – budućnosti.
Radujem se ovom ponedeljku! Prošloj nedelji dozvoljavam da ode u nepovrat, u njoj sam previše energije izgubio na politički i etički neodgovoran govor dr.prof. Rajne Dragičević.
Sjećate li se prošlog ljeta i divljeg odmora sa svojim najboljim prijateljima? Niste mogli dočekati da na Facebooku objavite fotografije s tog putovanja kako bi svi mogli vidjeti kako se se odlično zabavljate? Ili onoga puta kada ste iz nekog kluba pod vidnim utjecajem alkohola tweetali sa tuluma, ili se žalili o svom poslodavcu na zidu svoga prijatelja? Budete li iskreni, priznat ćete da ste (gotovo) bili u ovakvim ili sličnim situacijama. I dok su vaši virtualni prijatelji pomislili kako se odlično provodite ili da je vaš šef užasan, mislite li da su i potencijalni poslodavci mislili upravo tako?
Ljubav prema znanju i istini razvija se kao mržnja prema prividu i neznanju. Zato se, unatoč katarzičnoj ljubavi, istina može ispostaviti i uspostaviti u prljavštini mržnje. Čista istina jeste uprljana istina.
Peščanik je najbolja Kišova knjiga, najraskošnije zamišljena i divno napisana, ujedno i najpotresnija. Čini je šezdeset sedam numerisanih odeljaka sa šest naslova – Prolog, Slike s putovanja, Beleške jednog ludaka, Ispitivanje svedoka, Istražni postupak, Pismo ili Sadržaj – i odvija se tokom jedne noći, od kasne večeri do zore. Prati priču njegovog oca i opisuje, uz prisećanja na nedavne i daleke događaje, iskustva koje se spominju i prepravljaju verovatno poslednji put.
Došli su tiho, netom poslije rata i denacifikovali me. Moji najbliži, moja porodica. Rekli su mi kako stvari stoje, zbog čega je vođen rat - na sve tri strane. Nije im bilo teško, kažu da se virus čestito nije ni zapatio kod mene.
Reč je o čuvenoj slici Ežena Delakroa, nastaloj 1830. i neposredno nadahnutoj julskom revolucijom u Parizu (27-30.7.1830), obično nazvanom Trois glorieuses, “Tri slavna (dana)”. Tom pobunom je dinastija Burbona, odnosno kralj Šarl X zamenjena dinastijom Orleana (Luj-Filip). Sledeći napad na monarhiju dogodio se 1848, takođe u Parizu, i najzad 1871, sa Pariskom komunom.