Ovih dana s nevericom gledam u silne knjige na mojim policama, od debelih romana i memoara do dela velikih filozofa, i pitam se da li je stvarno moguće da sam odvajao nedelje pa čak i mesece da ih pročitam. Znam da jesam, ali samo zato što, kad ih otvorim, otkrivam podvučene pasuse i rečenice kojih se pri ponovnom čitanju sećam bolje nego zapleta, likova i ideja iz ovih knjiga. Ponekad se čini da su trajniji utisak na moje čitalačko nepce, da upotrebim kulinarski izraz, ostavile mrvice rasute po stolu, pre nego čitav obrok.
Nazdravimo nezavisnosti od Zemaljskog muzeja i spomen-parka na Vracama. Neka čin-čin zagluši pjesme obnove i izgradnje, zapjevajmo himnu bez teksta nezavisnu od antifašizma, budimo optimisti: jeste sve manje radnika, ali je sve više vjernika.Živjela nezavisnost od kinoteke, i od mladih gorana, i od sindikalnih zimnica, i od obrazovnog programa.Nazdravimo zavisnosti od eura, Brisela, NATO-a i Haga. Daleko od spaljenih i napuštenih domova naša djeca nezavisna od budućnosti ogledaju se u cipelama mafijaša. Živjela.
Možda je naša večita adolescencija nešto sasvim suprotno: ne dokaz napretka, nego još jedan pokazatelj opšte regresije. Uvek je najlakše ne činiti ništa, kako u roditeljstvu, tako i u bankarstvu, javnom obrazovanju i zaštiti životne sredine. Nedostatak discipline ovih dana je vidljiv u praktično svakom domenu američkog društva. Zašto je to tako predstavlja mnogo veće pitanje, o kojem treba razmišljati dok iznosimo smeće i vezujemo svojoj deci pertle
Neobičan potencijalni lek, umetnička sijesta, poslednjih godina stiče popularnost – nema zavisnosti, nema neželjenih efekata. Može se praktikovati uz muziku, literaturu ili pripovedanje, i ne treba je mešati sa nezainteresovanom publikom koja drema za vreme predstave – njena svrha i jeste da uspava.
Glavni argument u prilog stimulansu bio je da smo pogođeni velikim deficitom ukupne potrošnje, i da su posledice finansijske krize i pucanja mehura nekretnina po ekonomiju toliko ozbiljne da Federalne rezerve, koje se protiv recesije obično bore spuštanjem kratkoročnih kamata, ne mogu same da se izbore sa takvim padom.
Pripadnici vladajuće nomenklature su produkt okamenjenog sistema. Možemo uzvikivati "Odlazi, bando lopovska!", možemo ih mijenjati, na izborima ili pod pritiskom građanskih apela, kao što se sada dešava, ali će umjesto njih doći jako slični njima, klonirane figure iz istih partijskih šinjela...