Kolumne

Tragično je da nam je trebala poplava koja je sjebala tri države, neku više neku manje, da ljudi PRIMJETE da se ne mrze. Razumiješ, ni ne kužiš da ne mrziš susjeda dok ne počneš pričat s njim. A mrziš ga zašto? Jer ti je djed rekao da je loš? Jer su već generacijama Srbi, Hrvati i Bosanci zla govna, ovisno o kutu gledanja? Jer čitavo selo, koje o ničem ne zna ništa, čiji stanovnici nikad nisu izašli iz svojih izbica misli da su loši?

Adnan Burina, ugledni neurolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, uputio je “otvoreno pismo” Novaku Đokoviću povodom njegove odluke da nagradu osvojenu na turniru u Rimu (oko 500.000 dolara) donira stradalnicima u poplavama u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

Ne volim srcedrapateljne tekstove. Mene zanima zašto nikad neće odgovarati oni koji su krali pijesak, oni koji su izdavali građevinske dozvole za gradnju kuća na klizištima, onaj tko je sebe i svoje “poticao” a sirotinju pokrao, oni koji trguju donacijama, oni koji pljačkaju kuće…U divljim zemljama ti se zločini proglašavaju veleizdajom a zločinci dobivaju metak u potiljak. BiH je civilizirana zemlja.

Trebalo je proći 20 godina, a te rijeke su se trebale izliti preko zidova, njiva i oranica, preko temelja raskošnih vila i ubogih potleušica, te mimo državnih, nacionalnih, vjerskih i razumnih granica, pa da ljudi napokon shvate da su na početku i na kraju svega samo neljudi ili ljudi.

Podnosim je jer sam se ispavao i u ovo malo lucidnih trenutaka shvatio sam svoju nezamenljivu odgovornost za stanje u državi na čijem sam čelu.

Za nedavnog posjeta Kaliforniji, bio sam na večeri u kući jednog profesora, s prijateljem Slovencem, teškim pušačem. Kasno navečer, prijatelj je postao očajan i pristojno zamolio domaćine da zapali cigaretu na terasi.

Za “dobru organizovanost” Kriznog štaba u Kraljevu znao sam još od onih smehotresnih dana, kad mi je, u istom ovom selu, 3. novembra 2010, zemljotres nabio guzicu u frižider, oduvao dimnjak dva’es metara niz livadu, a sestri i zetu, te još desetinama komšija i meštana okolnih sela, kuće maltene do temelja sravnio. Velim, za “dobru organizovanost” sam znao, ali nisam znao za njihovu još bolju sakrivenost, valjda zbog tajnosti zadatka koji obavljaju...

To je bluz. To je vapaj očajnika za promjenom, vapaj za promjenom paradigme i to po svaku cijenu, onako "biblijski", ako već ne poetski.

Dragi moji, molim vas da ovih dana medijske objave tretirate pažljivije nego ikad.