Baš nekako u to vreme, mesec gore-dole, do mog prijatelja je, nekim čudnim putevima, došao rukopis jednog bliskog saradnika Fikreta A., svetu znanom i kao Babo, koji je tih dana izašao iz zatvora, valjda, poslednji put u životu.
Nego zašto nam je draže šatorsko dupe od Kočićevog pera? Pa nismo mi Česi da čitamo knjige u javnom prevozu i zgražavamo se nad nekim nasiljem. Nemamo mi na 1000 ljudi jedno pozorište. Kod nas su heroji sjecikese, fukare i ratni zločinci, a heroine, žene im. Ratujemo svakih par decenija i krvlju zapišavamo međe. 95% ljudi nam vjeruje u više sile, a više od pola je funkcionaslno nepismeno…I sve tako.
I još me pitaš za odnos guzice I pera?
Oni koji mogu razguljuju odavde bez razmišljanja. Odlaze najbolji. Uspio si da za ovih svojih deset godina uništiš nadu da će ovdje za idućih dvadeset biti bolje.
U big shit državi možeš navući 200 specijalaca, sve sa Hamerima, helikopterima, oklopnim vozilima, padobrancima, čamcima i napraviti militari žurku. Ono istina, nije Dodik imao muda pa da demonstrira mišiće na BiH obali, nego je uz saglasnost srbijanskog predsjednika Nikolića rentirao komad srbijanske teritorije.
U kvartu u kome sam odrastao 70-tih godina, bili smo osjetljivi na simbole koji su predstavljali nacističku Njemačku... Ne treba je zaboraviti iz jednog bitnog razloga: propaganda iz tog vremena ne razlikuje se od velikih marketinških kampanja koje se danas koriste na globalnom tržištu. Dakle, da li treba osuđivati propagandu ili cilj kome služe? I zato podsjećam: reklama za malu prodavnicu ploča je neupadljiva, a ona za Koka-kolu može da predstavlja opasnost, iako su, u suštini, one potpuno iste, kaže za Portal Analitika Jan Anderson.
Finansijski kolaps na zapadu 2007. i 2008. godine proizveo je najveću ekonomsku krizu posle velike depresije 1931. Neobično je to što su reakcije na krizu bile veoma uzdržane.