Kolumne

U zavisnosti od toga kakva Vučić sranja pravi u zemlji i inostranstvu, ponekad čak i dve vesti o mrtvoj Jeleni umeju da se nađu među udarnim, bez obzira na to što je od ubistva proteklo toliko vremena.

Nije sad taj Pamuk, na priliku, snimio duet sa Severinom, nije napunio ni Skenderiju, ni Koševo, nije snimio ništa sa Jalom Bratom i Bubom Corelliem, pa da se i zabrinemo. Sve u svemu, za Sarajevo jedan nebitan lik.

Govor održan u Varšavi 12. februara: Neoliberalna elita, politički centar i delovi levice neprekidno se čude: šta se dešava sa svetom, ekonomijom i stavovima ljudi? Zašto događaji više ne prate naša očekivanja?

Godinama sam uživala u seksu. Rađanje djece nije mi padalo na pamet. Hvala piluli nisam morala odbijati svaki napad na moju nečednost pa užasnuta brojiti dane. A onda… Sve su moje vršnjakinje okolo vozale bebe, neke čak vodile djecu za ruku.

Sve je u pokretu i razigrano, gore-dole, na sve strane, kad jedno padne drugo se digne, dominira neko vreme svetom, a onda odumre.

I, znate šta? Sve mi se čini da će ga baš narod nagraditi na predstojećim izborima pobjedom. Narode, idi zajedno sa Miloradom 200 na sat u krivinu. U tri krivine materine! Pa kud puklo..

Objavljen je dugo očekivani „kremaljski spisak“ ministarstva finansija SAD. I šta smo ugledali? Jedno veliko ništa. To je tupavo birokratski sačinjen dokument, sitno seckana salata ničim začinjenih imena.

Ako se složimo da je Velika Srbija u svojoj suštini prostor u kojemu novinari, vlast i opozicija otvoreno rehabilitiraju zločinačku ideologiju iz Drugog svjetskog rata, a oficiri prizivaju vojnu upravu i čizmu u zube, i kojemu su prognane manjine same krive što su im spaljene kuće, što je onda krivo rekao Vučić?

Vi možete i imate pravo da osporavate komunizam, socijalističko društvo, Tita, ali niko nema pravo da sere po mrtvim partizanima.