Već površan pogled na današnji (zapadni) svijet ne pruža dokaze da je politički liberalizam dominantna doktrina ili praksa, ponajmanje da se sloboda otela kontroli. Naprotiv. Izbijanjem takozvanog "rata protiv terorizma" otele su se kontroli policijske, obavještajne, represivne, pa i fiskalne ovlasti države. To nije "rat" za obranu slobodarskih vrijednosti Zapada, nego banalna izlika za odustanak od tih vrijednosti.
Tako je početkom devedesetih, u strahu od bosanskih pravaša integralista, Tuđman u Hercegovinu naselio HDZ. Sve je bilo u najboljem redu, pravaši su u Bosni gotovo istrijebljeni, ali se razmnožio - HDZ. Najprije se prije pet godina HDZBiH raspao na dvije stranke, pa je osnovan HDZ 1990, da bi sada, eto, bio osnovan i HDZ Ljubuški
Samohrana majka ni njega neće nositi na duši, ali zato hoće, i ne znajući to, naraštaji onih koji će u ovoj zemlji živjeti ozlojeđeni, ukočeni, bijedni, po svemu lošiji ljudi, nego što bi trebali biti. Nosit će oni na duši očišćenu Hrvatsku, skupa s njezinim očišćenim stambenim prostorima, i pitat će se zašto se nekako bolje osjećaju, zašto lakše dišu, dok hodaju okolo, po gradovima koji nisu njihovi, po zemljama u kojima žive neki drugi ljudi...
Neka sve krave crknu, koje god bile i ma gdje bile. Tako je razmišljao ministar pravosuđa kada je 9. kolovoza 2011. donio odluku da se ništavim oglasi upravni akt kojim je Porečko-pulska biskupija 1999. stekla vlasništvo nad nekretninom poznatom kao samostan Dajla. Država je tu nekretninu otela Porečko-pulskoj biskupiji samo zato da bi spriječila benediktinsku opatiju iz Praglie da postane njezinim vlasnikom.
Može li se Evropa zaista raspasti? Da, naravno da može, piše José Ignacio Torreblanca. Rijetko kada u prošlosti je evropski projekat bio tako poljuljan, a njegove slabosti tako upadljive kao što je to sada slučaj. Vrijeme je da prestanemo okretati glavu od problema.
Godinama unazad smo se društvo i ja silno zabavljali gledajući klipove Peta Kondela (Pat Condell) na YouTube. On vam je nešto kao internet tribun, sa elementima stand-up komedije, političke satire i ozbiljnije društvene kritike.
Većina Britanaca koji su pod maskama i kapuljačama ovih dana uništavali tuđu imovinu, a pritom nisu palili zastavu, niti pišali na ogradu Bakingemske palate, bez problema bi prošli crnogorski test samopoštovanja.
Proteklog vikenda oko 60.000 Beograđana prošetalo se novim mostom koji je najskuplji na svetu po jedinici gradnje, ne pitajući za tu cenu, kao ni za bilo koju drugu cenu javne politike koju nisu u stanju da izmene. Kad huligani ponovo navale, oni će ostati u svojim kućama. Možda će se osećati kao kad su pre 20 godina pratili prenos iz Vukovara, pošto su tenkove zasipali cvećem. Možda Beograd nije manje hrabar od Londona. Samo nedovoljno jasno i brzo, uspeva da razume sebe i sopstveno vreme.
V for Vendetta je politički angažovan strip Alana Mura iz osamdesetih godina, nastao u vreme desničarske vlade Margaret Tačer, o mladoj novinarki Ivi Hamond koja postaje saučesnik maskiranom osvetniku (teroristi?), poznatom samo kao „V“, u njegovoj borbi protiv totalitarne britanske države iz fiktivne (ne tako daleke) budućnosti. Po rečima autora, ključni sukob u stripu je borba fašizma, oličenog u državi, i anarhizma, čiji je predstavnik „V“, koji se sve vreme skriva iza maske neuspelog katoličkog revolucionara iz 1604, Gaja Foksa (koji je pokušao da dinamitom raznese britanski Parlament i ubije protestantskog kralja Džejmsa I).