Buržoaska revolucija je bila nužna i dobra, čak veoma dobra pri rasplinjavanju svega postojećeg, svega svetog i stalnog, no ona nije bila dovoljna. Stvar može do kraja provesti samo komunistička revolucija. Revolucija koju vodi bezobzirna kritika svega postojećeg ne boji se nasilja.
Tajna formula hrvatstva ležala je u čeličnom trezoru Mesne industrije Lijanovići u Širokom, a goraždanski Hrvati u župnoj kapelici svetoga Dominika uredno klanjali i sabahom i akšamom - sve dok im nije dosadilo biti katolicima, pa dali oglas u novinama s original receptom, priznavši da su lagali i prevarili svoje birače. Nisu pet minuta bili Hrvati, a već ispali lažovi i prevaranti.
Ushićen što ga u Kruševcu smatraju za cara, u Leskovcu za kralja, u Beogradu za braćalu, u Vrbasu za legendu, u Vladičinom Hanu za neviđenu facu - pukovnik je naredio da se odmah organizuje obilazak tih neočekivanih obožavalaca sa nesvrstanog i prijateljskog Gugla
Velja Ilić, Ceca Ražnatović, Đole Vukadinović i Kusturica imaju sva prava da tuže bilo koga zbog bilo čega. Pažnja javnosti, međutim, treba da bude fokusirana na nezavisno, je li, sudstvo koje svojim dosadašnjim presudama ohrabruje tužioce da presavijaju tabak i da se tužakaju.
Dobro, reći će netko, sve je to srpsko maslo, zajebo Bata Kineze pa ih odveo na sarajevske ćevape u Novi Pazar, vodio ih, hvalili se oni poslije, i na pivo kod Kože, u Čelebijinoj mahali. Može biti, ne kažem, ali znalo se odavno da u dalekoj Kini ljudi od cijele Europe znaju samo za Tita, Valtera i Sarajevo. Ono što je nama Bruce Lee, to je Kinezima Valter
Svi se pitaju i nagađaju o razlozima neizlaska na ulice, o izostajanju naše revolucije, odnosno koji su to razlozi koji će naše građane naterati da izađu na trgove?
Onda je barba Ilija naperijo prstom prema mom tati i rekao je: „E pa ako ti moš mirno gazit po kostima nevinih Hrvata, onda se malo zapitaj ko si i šta si!“ Plazibatka je zlamenovala se i rekla je: „Ne samo da gazimo! A di je kamalizacija, di su sve one cjevi i šporkarije, muko irudova!
Građani ove zemlje znaju šta žele - efikasnije institucije, viši životni standard i članstvo u EU - ali su njihovi lideri manje fokusirani. Ovaj nedostatak fokusa je jasno ilustrovan u vođenju pregovora o formiranju novih vlasti.
Armija nezaposlenih i nezadovoljnih postoji! Pitanje je koja armija danas treba da ima prednost? Ko je prioritet? Da li ona vojska koja više ne postoji i koje se samo po lošem sjećati možemo, jer ništa osim smrti tada ne vidjesmo, ili ova koja prepuna života stoji i čeka da se desi neko čudo kako bi napokon počela živjeti.