„Aj’ ne seri“, smireno je, kao da zabrana dotične radnje ne izlazi iz njegovih usta, reagovao Milorad Dodik, premijer Republike Srpske na primedbe koje mu je ovih dana, u jednoj TV emisiji, uputio anonimni gledalac. Hepening se zbio u emisiji „Stav“ na TV Kanal 3 iz Prnjavora.
Sanjala sam ga tri puta. Sanjam, kao vratio se odnekle, u lepom odelu. Pitam ga: gde si dosad, a on kaže: Evo me. Pitam: Zašto nisi dosad došao? A on odgovara: Pa, tako... To uvek kratko traje, a nakon toga ne znam ništa više, nego što sam znala pre. Svesna sam da sam sama i da ga čekam. Jednom sam sanjala da je bio u Zvorniku i da sam došla tamo vozom 'desetkom'. Sretnem ga na ulici: gde si ti? Ovde sam, kaže. Zašto te nema? A on kaže: Ne mogu još."
Predsjedništvo naše nesreće ima tri noge. Jedna je Nebojša Radmanović, srpska noga i uzdanica Miletove Republike Srpske, manjeg od dva Entiteta. Druga je Haris Silajdžić, bosanski ponos i dika, bošnjački multikulturni lider u ratu i u miru. Treća noga je izabranik bosanske čaršije, Željko Komšić
Mota se čovek tako tamo-amo između Beograda i Zagreba i misli. Sutra je, na primer, 25. maj, datum kada nam je svima drug Tito za života čestitao svoj rođendan, što reče moj drug Nenad Čanak. E, pa ja vam sad čestitam njegov rođendan; neko mora.
Čemu marihuana, bensedini i ostala sredstva za dobro raspoloženje i smirenje? Lepo pročitaš izveštaj Vlade o realizaciji mera za ublažavanje ekonomske krize ili neki od dokumenata o uspesima Vlade. Osmeh ne silazi sa lica. Pri tome, samo gledati svečanosti otvaranja, a ignorisati ona o zatvaranju i stečaju. Otvaranje svega i svačega (moderne su pasarele, obilaznice i petlje i gde puta nema), a zatvaranje prema spoljnjem svetu.