E, dame i gospodo, svetom Savi pripisuju autorstvo rečenice da smo mi, Srbi, istok na zapadu i zapad na istoku, to lepo zvuči, a ništa ne znači, što me navodi na jeretičku pomisao da su tu rečenicu svetom Savi, koji nije razmišljao u hladnoratovskim kategorijama, u usta stavili zagovornici takozvanog „svetoslavlja“, ekipa, dakle, koju bi svetitelj - garantujem ovo - dobro isprašio motkom.
Ono što je također porazno, i pomalo paradoksalno, jeste da protestantni na Wall Streetu jesu prava personifikacija žrtava kapitalizma: slušalice oko vrata, najnoviji laptopi ispred njihovih šatora, u jednoj ruci transparent, a u drugoj ruci iPhone. O čemu mi onda ovdje pričamo? Istina je da smo svi postali ovisni o konzumerizmu. Stoga se nameće i ovo pitanje: dolaze li postkolonijalni emigranti po više radnih sati i veće plate koje će im priuštiti hranu i socijalnu sigurnost, ili po bolje mobitele, kompujtere, plazma televizore, automobile itd.?
Što je manje Jugoslavena na popisima stanovništva, to je više Jugoslavije na usnama hrvatskih nacionalista. Što je Jugoslavija u većoj mjeri bivša, to je hrvatskim nacionalistima aktualnija i potrebnija. Rijetki preostali Jugoslaveni ni izbliza toliko ne žude za Jugoslavijom kao oni koji bi ih – da nije bizarnih civilizacijskih tekovina i međunarodnih obligacija – bez suvišnih premišljanja dislocirali u plinske komore.
Jesen stiže, izborna kampanja se zahuktava dve stotine dana pre izbora. Političari željni osvajanja ili očuvanja vlasti krstare Srbijom u potrazi za ljudskim dušama i njihovim glasovima. Tim poslom neki dan pojavio se Tadić na mostu kod Beške i nakon strasnog poljupca sa Mrkonjićem priznao: „ Živim za ovakve trenutke“! Taj intimni momenat očigledno je inspirisao predsednika da mostu, čiju cenu ćemo saznati tek za dva-tri meseca, podari nekoliko neprimerenih komplimenata.
Crkva odlikovala Pahomija i Dačića! Ovog drugog zbog toga što je - kako reče ordenodavac, vladika s najpromašenijim imenom, Filaret - sprečio „Paradu srama“. Potpuno je, međutim, nejasno zbog čega je ordenovan Pahomije koga bi SPC pre trebalo da se stidi nego da ga odlikuje.
Svođenje događaja na protest radi protesta se odavno pokazalo besmislenim sportom koji izaziva kontraefekat odbijanja ljudi od bilo kakve pomisli davanja podrške bundžijama
Svi znaju tu toplu ljudsku povjesticu, kad je ono 26. veljače 1815. godine prognani Napoleon Bonaparte pobjegao s Elbe, a ugledni pariški Le Moniteur Universel preko cijele naslovne stranice objavio senzacionalnu vijest: “Ljudožder napustio jazbinu!”.
Zoran Đinđić je nekoć pisao o Jugoslaviji kao nedovršenoj državi. Dvadeset godina nakon što se Jugoslavija formalno raspala, pokazuje se da je taj raspad suštinski nedovršiv proces