Cilj ovog teksta je predstaviti neka rješenja vezana uz domaću ekonomiju, položaj radnika i ulogu države u tome, koja nudi Kukuriku koalicija u svom izbornom programskom dokumentu poznatom pod nazivom Plan 21.
Eh, šta ti je sabornost, Prezident potegao na otvaranje nekakvog banjalučkog auto-puta koji - za razliku od auto-puteva koje otvara po Srbiji - zaista postoji. Bar pretpostavljam.
Glasali ste za Miloševića, većina je više volela Cecu nego Azru, smejala se komedijama sa prdenjem i padanjem a nije marila za Žilnika, i tako su i pobedili. Uz vaše glasove, podršku i buran aplauz. Iz istog razloga Ante Marković nije pobedio na izborima sa svojim Savezom reformskih snaga, vrlo jednostavno, ljudi nisu glasali za njega. Naravno, nacionalisti su zastrašivali, lagali, krali i kontrolisali medije, i to im je svakako pomoglo, ali činjenica ostaje – većina ljudi je glasala za njih. U stvarnom životu je Dragana Mirković na kraju pobedila.
Kako su kod vrlih komšija, Srba i Hrvata, vidjeli da se narod i domovina mogu braniti i zločinom, tako su Bošnjaci kod vrlih komšija vidjeli i da su im najmračniji psi rata narodni heroji. I kako je red, kad narodni heroji završe na sudu - a neki zaista i završe - da im narod plati obranu
Danas je Dan Republike. Umlaćena je pred dvadeset godina. Još nismo dobili odgovor zašto. Neki tvrde da se Amerima i Zapadu više nije isplatilo plaćati umjetno stvorenu tvorevinu koja je bila tampon zona između Sovjetskog saveza i Zapada.
Rekao bi čovjek da je od hadezeovaca u ovih dvadeset godina vidio baš sve, i da više ne mogu napraviti ništa toliko besmisleno i glupo da bi ga nakon svega makar malo iznenadili. Da se sutra na televiziji ministar poljoprivrede Petar Čobanković ukaže utegnut u tijesni kostim Dartha Vadera, pa uz riječi “Čekao sam te, Obi-Wan Kenobi!” nevješto obojenom zelenom neonkom svečano prereže vrpcu suvremenog izmuzišta krava u Krčevinama, s vidnom bi dosadom čovjek prebacio na neku od onih lokalnih televizija s telopima mjesnih gostionica.
Nažalost, tema je i danas ista - Kosovo vs. EU. Na deset dana pre istorijskog 9. decembra, vlast je priznala ono što svi znaju. Lično je visokopoštovani pregovarač Borko S. izrekao da uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u Evropskoj uniji jeste uređivanje odnosa s Kosovom, de facto prihvatanje činjenice o nezavisnosti te kontroverzne države, bez insistiranja na njenom formalnom priznavanju.
Ante Marković bio je dijete Privredne reforme iz godine 1965. Titov režim suočio se s neodrživošću dotadašnjeg ekonomskog modela i privredne subjekte je u stanovitoj mjeri prepustio zakonima tržišta i realnom računovodstvu. Učinci su bili blagotvorni, možda i spektakularni. Zemlja je doživjela turistički boom, porasli su životni standard i kupovna moć, a na ulicama jugoslavenskih gradova pojavile su se, dotad nezamislive, saobraćajne gužve. S Privrednom reformom, koja se službeno tumačila i kao “uključivanje u svjetsku podjelu rada”, dovršen je i proces povratka Jugoslavije u zapadnu kulturnu hemisferu. Šezdesete godine bile su zlatno doba jugoslavenskog proljeća.