Prošle sedmice pokrenuta je inicijativa za imenovanje Nebojše Vukanovića za ministra bezbjednosti BiH.
Kako kaže za podcast BUKE, naučio je da u politici i ovom poslu prvo moraš skočiti, pa reći hop.
“Radio sam četiri godine kao savjetnik ministra bezbjednosti Dragana Mektića, i to iskustvo mi je puno značilo. Znam kako taj sistem funkcioniše i koliko je važno biti obazriv. Sad vidim hiljade poruka, čestitki, ljudi se nadaju, očekivanja su ogromna. Ljudi misle da je to gotovo, da sam već izabran — ali nije. A kad bude, to nosi veliku odgovornost. Situacija u sektoru bezbjednosti je teška. SIPA nema direktora, jedan se povukao, drugi je u bijegu u Hrvatskoj. Dakle, strukture koje bi trebalo da budu stub bezbjednosti su ozbiljno poljuljane. SIPA je zamišljena da bude neka naša verzija FBI-a, ali realnost je daleko od toga. Imaju ogroman kapacitet i resurse, ali bez dobre volje sistem ne funkcioniše” kaže Vukanović u podcastu BUKE.
On kaže da “ukoliko dođe do njegovog imenovanja, što vidi da ide u dobrom pravcu, biće panike”.
“Već je ima. Napadaju me što sam bio na sastanku u Kupresu, prave dramu oko lokacije — jesmo li bili u Sarajevu, Mostaru, Srpcu… Nebitno. Poenta je da su nervozni jer znaju da može doći neko ko neće biti pod njihovom kontrolom. Stalno mi spočitavaju tekstove o “Blajburškoj koaliciji”, kao da sam promijenio stavove. A nisam. Ali ljudi zaboravljaju — Savjet ministara čine tri Hrvata, tri Bošnjaka, tri Srbina. Svake četiri godine rotira se predsjedavajući. Pa ko je to do sada branio srpstvo? Košarac? Nešić? Nisu. Hajde da probamo drugačije. Oni se sada boje slobodnog čovjeka na poziciji. Boje se da bi neko mogao stati na stranu obespravljenih i sirotinje. I to jeste moja ideja. Ako budem izabran, prvo ću obići tri najveća stratišta sva tri naroda, da pošaljem poruku — svaka majka koja je izgubila sina, svaka porodica koja je patila, zaslužuje poštovanje. Bez podjela” kaže Vukanović za BUKU.
Cilj mu je, kaže, graditi povjerenje i pomirenje, smirivati tenzije. I pokazati da se može drugačije — da ministar radi transparentno. Svaka javna nabavka, svaka uniforma, čizma, maramica — sve pred kamerama, pred novinarima.
“Otvoreni koverat, sve javno. Neka to bude standard, pa ko hoće — nek’ prati. Ne tvrdim da ću za godinu i po sve promijeniti — ne može se za kratko vrijeme popraviti nešto što je trulo 20 godina. Ali mogu dati ljudima nadu da može biti bolje. I to mi je cilj — da pokažem da sistem može da funkcioniše ako ga vode ljudi koji nemaju lične interese, nego žele pravdu za običnog čovjeka” zaključio je ovu temu Vukanović.