Škotska asocijacija proizvođača viskija (SWA) objavila je podatke o izvozu u 2013. koji je sa 4,3 milijarde funti (7,2 milijardi dolara) predstavljao 85 posto škotskog izvoza hrane i pića i gotovo četvrtinu britanskog.
Od 2000. izvoz viskija porastao je za više od 60 posto i prodaje se na 200 tržišta širom svijeta što ga, poslije nafte i gasa, čini drugim proizvodom koji se najviše izvozi iz Škotske.
SWA, koja predstavlja 109 destilerija, do sada nije učestvovala u žestokoj debati oko toga da li Škotska treba da se odvoji od Ujedinjenog Kraljevstva i rederendumu zakazanom za 18. septembar. Sa izdavanjem brojki, izvršni direktor SWA Dejvid Frost naglasio je važnost snažne političke podrške vlade koja bi mogla da utiče na pregovore sa EU ali i ugovori bolje pristupe tržištima.
Velika Britanija ima oko 270 diplomatskih ispostava u 160 zemalja i koristi ovu mrežu za promociju britanskih firmi i proizvoda. Nezavisna Škotska planira svega 70 do 90 konzulata i ambasada u svijetu.
“I britanska i škotska vlada igrale su važnu ulogu dosada”, naveo je Frost, diplomata koji je početkom godine došao na čelo SWA, a prenosi Rojters.
“Kakav god bio ishog škotskog referenduma, kao industrija koja izvozi na oko 200 tržišta, biće nam potrebna podrška efikasne diplomatske mreže koja ima globalni značaj, stručnost u trgovini i mogućnost da sprovodi svoj uticaj”, dodao je on.
SWA nije željela dalje da komentariše Frostovo saopštenje.
Ispitivanja javnog mnijenja pokazuju da pristalice nezavisnosti imaju nešto više podrške ali sve više kompanija u javnosti ukazuje na potencijalne rizike ali i dobit ako Škotska napusti Ujedinjeno Kraljevstvo. Mnogi su zabrinuti koja će moneta biti korišćena u nezavisnoj Sskotskoj, kakva će biti finansijski i poreski zakoni i da li će Sskotska konkurisati za članstvo u EU.
Frost je naveo da programi škotskih proizvođača viskija pokazuju da su oni uvjereni da će potražnja rasti i pored kratkoročnih ekonomskih prepreka. Sporiji ekonomski rast i mjere štednje prošle godine uticale su na prodaju u nekim dijelovima Azije a direktan izvoz na Tajvan i Juznu Koreju – sedmo i osmo najveće tržište škotskog vislija – kao i Japan su pali između 13 i 15 procenata.
Kina je “ispala” iz top 20 tržišta pošto je izvaz pao gotovo 30 posto, na 51 milion funti.
Izvoz na najveće tržište – SAD – porastao je osam procenata i sada iznosi 819 miliona funti, dok je potražnja u Francuskoj, drugom po veličini tržišt, ostala na istom nivou sa 434 miliona funti. Prodaja u Singapuru i Sspaniji, trećem i četvrtom po veličini tržištu za škotski viski, opala je za tri i osam procenata.