POTREBNA NAM JE HITNA STRATEGIJA: Ekonomisti o skupim zaduženjima Republike Srpske

Početkom ove sedmice Republika Srpska se aukcijom trezorskih zapisa na berzi zadužila 51,4 miliona KM, što je 21 milion KM više od plana.

26. novembar 2022, 5:11

Ovo je peta ovogodišnja aukcija trezorskih zapisa sa kojom je iznos zaduženja dosegao 158,4 miliona KM, a u planu i novo zaduženje od dodatnih 30 miliona maraka aukcijom trezorskih zapisa.

Pored zapisa, u toku ove godine Republika Srpska je imala i sedam emisija dugoročnih obveznica kojima se zadužila ukupno 249 miliona maraka.

Ekonomisti kažu da je politika zaduženja pogrešna, te da smo, zbog pogrešne politike, propustili mogućnost otpisa pojedinih dugovanja koje su iskoristile mnoge zemlje u svijetu usljed posljedica pandemije korona virusa.

Tako konomista Slaviša Raković za BUKU kaže da novo zaduženje, veće od planiranog pokazuje da planiranje i nije jača strana Vlade Republike Srpske.

“Za sada cijeli sistem funkcioniše, jer je izuzetno pojačan priliv od PDV, ali pitanje je šta će biti kada vidimo efekat kamatnih stopa na ino dug. Naime inflacija je još uvijek brža, ali tome se bliži kraj u narednoj godini. A kada stane inflacija, stane i pojačan priliv od PDV-a, a sve to može da prati i recesija,  mogu nastupiti i veći problemi sa servisiranjem duga”, naglašava Raković.

Ekonomista Draško Aćimović smatra da je jedan od osnovnih razloga skupih i povećanih zaduživanje Republike Srpske  taj što Savjet ministara u mandatu 2018-2022  nije iskoristio mogućnost restrukturisanja spoljnog duga BiH, mogućnost otpisa pojedinih dugovanja koje su iskoristile mnoge zemlje u svijetu usljed posljedica pandemije korona virusa. Nadalje, uzeti krediti od međunarodnih kreditora su nepravilno i nenamjenski korišteni, a nije iskorišten ni kredit od MMF od 1,5 milijardi KM koji je bio ponuđen pod izvanrednim uslovima i kamatama mjerenim u promilima, za razliku od sadašnjih kamata koje su u procentima. Tako da zaduženje veće od planiranog nije, kaže, ni  potrebno objašnjavati.

“Ključna razlika između finansijskih sredstava MMF-a i komercijalnih banaka jest u tome da banke ne uslovljavaju  svoje kredite provedbom reformi. Program koji je MMF ponudio trebao je pomoći u donošenju reformi koje bi opet povećale rast privrede u srednjem roku i  znatno ubrzale i približile BiH , Evropskoj Uniji. Uslovi MMF su bili identični uslovima EU prema Bosni i Hercegovini za dobijanje kandidatskog statusa i pametnom fiskalnom politikom BiH je mogla preći u zemlje niske kreditne zaduženosti. Nažalost do usvajanja potrebnih zakonskih promjena vezanih za kandidatski status dolazi tek sada kada je situacija izuzetno složena i novac je daleko skuplji nego što je bio, što će izazvati još veću inflaciju u BiH”, jasan je Aćimović.

Napominje i da Federacija BiH i Republika Srpska trebaju temeljnu finansijsku konsolidaciju, te da bi da bi bilo izuzetno korisno, zajedno sa partnerima na nivou državnih organa Bosne i Hercegovine,  hitno formirati zajedničku finansijsku strategiju i što prije početi sa njenom implementacijom dok spirala loših zaduživanja ne odvede zemlju u još veće probleme.