Evropska centralna banka (ECB) je, s druge strane, kada je riječ o bankama, velikodušan zajmodavac, koji je spreman da bankama pritekne u pomoć. Dokaz za to je njena najnovija odluka da dodjeli 489 milijardi evra neograničenih trogodišnjih kredita za 523 banke kako bi se izbjegao likvidni slom u zoni evra.
Kreditori, navodi ”Ekonomist”, mogu da koriste i sredstva za kupovinu duga zaduženih članica evro zone i da na taj način ublaže pritisak na troškove pozajmljivanja. To je do sada njajveće refinasiranje ove vrste.
Banke koriste dio tih raspoloživih sredstava kako bi skratile rok isplate duga pozajmljenog od ECB. Neto pozajmica u vrijednosti od 235 milijardi evra koje je odobrila ECB narasla je na skoro bilion evra.
Predsjednik ECB Mario Dragi je u više navrata, podsjeća ‘Ekonomist’, ponovio da kupovina državnih obveznica nije “ni vječna ni beskonačna” ističući da je Banka do sada sprovodila program kupovine dužničkih hartija, ali u ograničenom obimu, uz napomenu da je taj program privremen i da vlade ne treba da se oslanjaju na takvu vrstu pomoći od ECB.
Najnoviji potez ECB je od ključnog značaja za razumijevanje njene strategije za vrijeme krize. I kritičari ECB i sami njeni predstavnici se slažu da je za krajnje rješenje potrebna neka vrsta zajedničke odgovornosti za dugove u regionu koja uključuje i politčki konsenzus oko preuzimanja fiskalne odgovornosti svih država članica.
Centralna banka mora da preuzme na sebe odgovornost u trenucima kada postoji nesaglasnost između članica, navodi ‘Ekonomist’ dodajući da je potreban dug period za postizanje potpunog konsenzusa među članicama.
U međuvremenu ECB mora da djeluje kao zajmodavac u krajnjoj nuždi kako bi se izbjegla nesolventnost suverenih država. U suprotnom, banka bi bila primorana na devalvaciju što bi bio ne samo udarac na ekonomskom planu već i na planu gubitka kredibiliteta evra, a to bi bio i krah ECB koja bi ostala bez važeće valute.
Kritičari EU, možda, ipak, potcjenjuju moć instrumenata kojim raspolaže ECB kao i njenu spremnost da ih iskoristi. Iako se svi slažu da mjere štednje uzimaju svoj danak, mnogi smatraju da je mogučhe ublažiti posljedice ekonomske krize, ukoliko bi se EBC postavila kao zajmodavac koji pritiče u pomoć, bez ograničenja.
Na pitanje “Fajnešenel Tajmsa” da li je ECB preuzela kvantitavne olakšice pod drugim imenom, Mario Dragi je odgovorio da svaka jurisdikcija ima, ne samo svoja pravila, već i svoj rječnik koje zovu nestandardnim mjerama.
”One su svakako bez presedana. Ali oslanjanje na bankarski kanal zadesilo se baš u vrijeme našeg mandata”, rekao je Dragi.
Zaista, ukupan zajam ECB je skoro isti kao prva i ujedno najveća runda kvantitavnog labavljenja monetarne politike američke Federalne rezerve. Pojedini analitičari tvrde da banke mogu jednostavno da koriste novac za otkup sopstvenog duga ili za povećanje dobiti od korporativnog ili državnog duga.
Bez obzira na najnoviji potez ECB, evropski lideri i dalje djeluju nemoćno da preduzmu odlučujuću i jedinstvenu akciju bez obzira na prijetnju kolapsom koja se nadvila na njihovim sopstvenim pragovima. Nova fiskalna strategija ne sadrži odredbe o evroobveznicima ili bilo koji drugi oblik zajedničkog finasiranja dugova država članica oslanjajući se previše na mjere štednje, što nije dovoljno kako bi se podstaklo, ono najvažnije, privredni rast.
Čak i da ECB može legalno da postane jedini izvor finasiranja za periferne banke evrozone, da li je tako nešto politicki održivo, pita ”Ekonomist” i dodaje da bi u tom slučaju oni mogli zaključiti da evro nije održiv i da počnu da se pripremaju za izlazak iz evrozone, dok bi ECB ostala vezanih ruku.