DIOTE jedan..koji nikad nisi progledao -koji nikad nisi poželio da progledaš, oprosti - da vidiš kako sam od prvog momenta ljubila tlo kojim hodaš - i ljubim ga još...baš poput prave balkanske žene (balkanske lude, jašta) koja je gotovo izumrla - jadna, prezrena i ismijana zarad svoje ljubavi prema NJEMU- i nema nimalo moje krivice u tvom krivom pogledu na svijet - isprljanom i pokvarenom u susretu sa ko zna koliko loših, iskvarenih i pokvarenih ljudi - zar je toliko teško shvatiti da ja nisam dio te priče - ili ti, u svojoj bahatosti, nisi želio da vidiš da ja nisam dio tog blata. I ne vjerujem da ćeš ovo ikada pročitati ali neka..ja moram tražiti olakšanje sebi - oh, kako bih te sad šutnula u glavu.
