DIOTE jedan..koji nikad nisi progledao -koji nikad nisi poželio da progledaš, oprosti – da vidiš kako sam od prvog momenta ljubila tlo kojim hodaš – i ljubim ga još…baš poput prave balkanske žene (balkanske lude, jašta) koja je gotovo izumrla – jadna, prezrena i ismijana zarad svoje ljubavi prema NJEMU- i nema nimalo moje krivice u tvom krivom pogledu na svijet – isprljanom i pokvarenom u susretu sa ko zna koliko loših, iskvarenih i pokvarenih ljudi – zar je toliko teško shvatiti da ja nisam dio te priče – ili ti, u svojoj bahatosti, nisi želio da vidiš da ja nisam dio tog blata. I ne vjerujem da ćeš ovo ikada pročitati ali neka..ja moram tražiti olakšanje sebi – oh, kako bih te sad šutnula u glavu.