Foto: Goran Biševac
“Tu su mladi autori i bendovi. Svuda su oko nas, ali je sistem svuda oko njih postavljen tako da je nemoguće da se probiju do prosečnog konzumenta muzike ukoliko ih ne zgazi tramvaj, pa neko napiše nešto o njima ili pusti neku njihovu pesmu, uz konstataciju da su bili fenomenalni. A možda ni tad ne napiše ništa ukoliko te pesme nisu bile bezlične, ljigave baljezgarije koje nikome ne bodu uši i oči. Dakle, ti mladi ljudi su tu oko nas. Oko njih su polupismeni, neobrazovani, zatucani, a često i zlonamerni ljudi koji na ovaj ili onaj način utiču na njihove karijere, predstavljanje i slično. Srećom, klinci se sve više sami organizuju”, pojasnio je Vranjković u razgovoru sa novinarom Buke.
Nakon dugog perioda od svog zadnjeg koncerta u gradu na Vrbasu, sjajni muzičar i pjesnik Nikola Vranjković, 13. aprila zasviraće u Klubu studenata Banja Luka. Organizator ovog koncerta je OK Team.
Na repertoaru ovog jako zanimljivog i talentovanog umjetnika biće novije pjesme koje je stvarao u prethodnom periodu od 2013. godine, otkad ima svoju solo karijeru, ali sviraće i pjesme iz vremena dok je bio član rok benda Block Out, čiji je on autor. Njegova profesionalna karijera započela je u beogradskoj alter rok grupi Block Out. Bili su među najpopularnijim bendovima iz Srbije, a vjernu publiku imali su i u Banjaluci. Mnogi su bili razočarani prestankom rada grupe Block Out, ali kada je Vranjković pokrenuo svoju solo karijeru i snimio svoje prve solo pjesme, fanovi su shvatili da je autor zapravo morao da uđe u drugu fazu stvaralaštva i upliva u neke nove lirske vode. Vranjković je ispunio očekivanja muzičkih konzumenata i kritičara, mada mu to nije bila ni želja ni namjera, i stvorio jednu stabilnu i uspješnu karijeru. Okupio je oko sebe muzičare koji odlično prate njegov muzički i pjesnički senzibilitet, i zaslužio tvrdnju mnogih poznavalaca muzike da kotira među najboljim autorima rokenrol i alternativne muzike u okruženju.
Nikola Vranjković je u razgovoru sa novinarom Buka magazina rekao par riječi o sebi kao muzičaru, pjesniku i producentu.
Za početak, jedno ljudsko pitanje – Nikola, kako si? Imaš li inspiraciju za pisanje poezije, jer ti si, osim što si muzičar, i pjesnik?
Dobro sam, hvala. Pišem kad imam šta da napišem. Srećom, to ne ide na silu kao mnoge druge stvari.
Koliko ti taj pjesnički duh pomaže ili odmaže u svakodnevnom životu?
Ne znam tačno ni šta je pesnički duh u stvari. Kako bi on mogao da pomogne u svakodnevnom saobraćaju ili praćenju vesti. Možda tako što neke stvari naučiš da ignorišeš, što je na ovim prostorima ipak veoma teško, čime god da se baviš ili osećaš.
Banjalučki koncert je pred nama. Da li si za ovdašnju publiku imao neku posebnu pripremu s obzirom da te dugo nije bilo u ovom gradu, a ona je naučena na tvoje višesatne nastupe?
Sviraćemo tri sata. Biće odličan koncert u svakom smislu kao i svi prethodni. Ništa nismo spremali posebno. Oni koji nas prate znaju sve o tome, a oni koji nas ne prate neće doći ni ovaj put. Laka je ta jednačina.
Kako uspijevaš zadržati koncentraciju na nastupu od tri sata i koliko je potrebno da se čovjek odmori poslije jedne takve svirke?
Treba mi dva dana da se vratim u normalno stanje ako je jedan koncert u pitanju. Veći problem su vezani koncerti onda je baš svaki minut za odmor važan. Naši koncerti su zahtevni u svakom smislu i dugo traju, ali zaista ne bih ništa menjao dok god ne budem morao.
S novom ekipom si već dugo godina i čini se da si na zenitu karijere. Da li si se ikada osjećao kao muzička zvijezda?
Sarađivao sam sa mnogo poznatih muzičara i pevača i nisam nikad upoznao nikog ko se oseća kao muzička zvezda. Možda zato što sam imao sreće da sarađujem sa normalnim ljudima. Muzikom se bavim jako dugo i kao muzičar i kao ton majstor i još svašta nešto vezano za muziku i u to ulažem mnogo truda i energije, pa mi verovatno nikad nije ni ostajalo puno vremena za takva uzaludna razmišljanja.
Da li te nekada ponese sjeta na dane kada si bio na početku karijere?
Iskreno, ne. Svako vreme nosi svoje loše i dobre stvari.
Te devedesete su izrodile bendove i autore bez kojih danas ne bi bilo moguće uraditi line-up iole ozbiljnijeg festivala. Gdje su mladi bendovi i mladi autori?
Tu su mladi autori i bendovi. Svuda su oko nas, ali je sistem svuda oko njih postavljen tako da je nemoguće da se probiju do prosečnog konzumenta muzike ukoliko ih ne zgazi tramvaj, pa neko napiše nešto o njima ili pusti neku njihovu pesmu uz konstataciju da su bili fenomenalni. A možda ni tad ne napiše ništa ukoliko te pesme nisu bile bezlične, ljigave baljezgarije koje nikome ne bodu uši i oči. Dakle, ti mladi ljudi su tu oko nas. Oko njih su polupismeni, neobrazovani, zatucani, a često i zlonamerni ljudi koji na ovaj ili onaj način utiču na njihove karijere, predstavljanje i slično. Srećom, klinci se sve više sami organizuju.
Da li su možda moderno doba i tehnologije ubili inspiraciju mlade generacije?
Ne. Imaš brdo bendova koji su trojke ili četvorke. Klasične rok postave koje koriste istu opremu kao i bendovi od pre pedeset godina. Problemi su druge prirode. Digitalna izdanja, izdavači koji ne razumeju smisao bavljenja muzikom, ljudi iz medija koji su se pretvorili u prepisivače koji često ne znaju sa kim vode razgovor i nije im baš to ni toliko važno osim da popune broj redova, minutažu emisije i slično.
Misliš li da je zapravo za novu generaciju teret to što im se govori da je ono iz prošlih vremena bolje i kvalitetnije, a ovo novo šund i kič?
Ja ne znam ko mladim bendovima govori da su kič i šund, jer oni to svakako nisu. Svuda oko njih je kič i šund, ali oni sa tim nemaju nikakve veze, osim što sa tim ljudima žive u istim gradovima. Saberite minutaže pojavljivanja na medijima domaćih pop pevača koji pevaju tu novu grčko-tursko-italijansku ljubavnu muziku i pojavljivanja domaćih rok bendova i sve će vam biti jasno.
Kako bi okarakterisao muziku i spotove novih muzičkih zvijezda koji na nastupima “krste” ljude patikom? Da li je to prevazišlo okvire muzike i zašlo u oblasti kvazi-religije i sektaštva?
Nisam preterano upoznat sa tim, iskreno. Ako mi nešto slično i izleti na Instagramu, preskočim ga istog trenutka, a kanali sa takvom muzikom i spotovima su mi blokirani na televizoru.
Čini se da si ti uspio da od svoje muzike stvoriš umjetnost i da si prevazišao to svrstavanje u žanrove. Koliko ti je u svemu pomoglo to što si i muzički producent?
Ne bavim se često muzičkom produkcijom, ali se trudim da kad radim taj posao uložim celog sebe u to. Isto je i kad pravim svoju muziku, a da li je to umetnost nemam pojma, niti mi je važno.
Da li si ikada razmišljao da otvoriš školu kako bi na nove naraštaje prenio svoje znanje?
Nisam o tome razmišljao, ali sam gostovao na puno muzičkih workshopova i imao predavanja u školama za zvuk kao gostujući predavač. To su prelepa iskustva.
Ti si čovjek koji voli prirodu i pecanje. Čak si se i preselio u manji grad kako bi pronašao mir. Da li je taj mir jedino moguće pronaći ako se otcijepiš od civilizacije, to jeste da li čovjek u velikom gradu uopšte može biti normalan, i da li je budućnost normalnih i pitomih ljudi bijeg u prirodu?
Mislim da to ima veze sa godinama. Mlađim ljudima je uglavnom lakše da žive u gradovima, jer im je sve dostupnije vezano za obrazovanje, posao i zabavu, a i jednostavno imaju više energije da se izbore sa svakodnevnom gužvom, bukom i gradskim haosom. Ja sam tu energiju davno izgubio.
Da li si pobornik teze da su došli divlji i otjerali pitome ili su na ovom tlu uvijek divlji prednjačili?
Nisu ni svi divlji pokvareni, a nisu ni svi pitomi dobronamerni. Tako je kako je i neće se tu bogznašta promeniti.
Vjeruješ li u sretnu budućnost?
Verujem u ono što znam da postoji ili da će se desiti u skorije vreme. Verujem u ljude kojima sam okružen i verujem da će naš koncert u Banjaluci biti odličan, kao i svi ostali nastupi koji nam slede.