Izbori u Srbiji: Kada je dominantni narativ izgubio
Mesec dana nakon što je Pikasa mapirala predizborni medijski pejzaž Srbije, glasači su doneli rezultat koji su retke ankete i naslovi predvideli. Studentska lista odnela je pobedu sa 52,2% glasova, a Aleksandar Vučić je priznao poraz. Podaci prikazuju medijski prostor u kojem je jedna strana dominirala obimom, dok je druga pobedila tamo gde se zapravo nalazila pažnja publike.
Pregled medijskog pejzaža
Između 1. i 26. oktobra 2026. godine, praćena je 28.531 objava iz 685 izvora, sa ukupno 4,47 miliona interakcija. Onlajn članci su činili gotovo tri četvrtine ukupnog sadržaja (preko 20.700 objava), ali su beležili skromne interakcije od oko 40 po tekstu. S druge strane, društvene mreže su sa oko 7.700 objava donele ogromnu većinu interakcija – preko 3,6 miliona, uz prosek od 465 po objavi. Instagram je bio glavno bojno polje; iako je nosio tek četvrtinu objava na mrežama, doneo je 1,7 miliona interakcija i 52 miliona pregleda. Fejsbuk je imao više objava, ali manji učinak, dok je TikTok donosio najbolji povrat sa prosečno 1.300 interakcija po objavi.
Jedan čovek protiv kolektiva
Prorežimski mediji su kampanju izgradili oko jedne osobe, ostavljajući napadačku mašineriju bez jasne mete jer su studenti delovali kao decentralizovan pokret. Vučić se pojavio u 21,2% celokupnog izveštavanja (čak 33,5% u prorežimskim medijima), što je tri puta više od cele Studentske liste (7%) i 15 puta više od njihovog nosioca Ilije Srdanovića, koji je bio prisutan u svega 1,4% objava.
Narativ izgrađen na etiketama i “stranom faktoru”
Prorežimski mediji prednjačili su u upotrebi etikete “blokaderi”, koristeći je u preko 15% svojih naslova, naspram zanemarljivih 0,6% u ostalim medijima. Takođe su znatno manje pažnje posvećivali samom izbornom procesu (22% u odnosu na 37,5%), slobodi medija i EU. Studentska lista je rutinski nazivana “tzv.” i povezivana sa Aljbinom Kurtijem, “obojenim revolucijama” i novcem USAID-a. Ipak, snaga ovih etiketa opadala je kako se bližio dan izbora.
Naslovi protiv društvenih mreža
Dok su prorežimski mediji dominirali u obimu objavljenih članaka, ostali mediji ubedljivo su pobedili na društvenim mrežama. Imali su duplo više objava na mrežama (2.234 naspram 1.021), tri puta više interakcija (1,18 miliona naspram 335.000) i drastično više pregleda (24,8 miliona naspram 6,7 miliona). Dok se vlast oslanjala na štampu i televiziju, mlađi i digitalno aktivniji glasači informisali su se preko platformi poput Nove.rs i portala Mašina, dok su javne ličnosti poput Novaka Đokovića dodatno skretale pažnju na studentski pokret.
Izborna noć i rađanje novog narativa Na dan izbora, prorežimski mediji su incidente na biralištima predstavljali kao nasilnu zaveru “blokadera” za preuzimanje vlasti, dok su ostali izveštavali o maskiranim napadačima i pritiscima na glasače. Nakon što su projekcije pokazale pobedu studenata, broj objava prorežimskih medija prepolovio se u odnosu na ostale. Rečnik kampanje je preživeo, ali je poraz brzo preformulisan u “lekciju iz demokratije” i državništvo. Do jutra se već oblikovao novi narativ, usmeren na ekonomski strah, uvođenje sankcija Rusiji i strane zavere.
Tekst napisan na osnovu Pikasa analize medijskih sadržaja pred izbore u Srbiji