Bosna i Hercegovina rizikuje da ostane bez oko 300 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije jer reforme ne napreduju očekivanom brzinom, a politički zastoj i dalje blokira donošenje odluka. Vrijeme za ispunjavanje početnih uslova ističe, dok formiranje nove vlasti nakon izbora dodatno komplikuje mogućnost da se tražene obaveze završe u predviđenom roku.
Ulog je veliki: riječ je o finansijskoj podršci koja uključuje bespovratna sredstva i povoljne kredite, ali i o reformama koje bi trebalo da olakšaju poslovanje, podstaknu privredu i približe BiH jedinstvenom tržištu Evropske unije.
Prema navodima iznesenim u vezi s Planom rasta, pristup oko 300 miliona evra doveden je u pitanje zbog neispunjavanja obaveza. Evropska komisija traži ubrzanje reformskog procesa, ali politički dogovori u BiH i dalje predstavljaju prepreku.
BiH rizikuje da ostane bez stotina miliona evra
Plan rasta za zapadni Balkan osmišljen je kako bi državama regiona omogućio brže ekonomsko približavanje EU, uz finansijsku podršku uslovljenu sprovođenjem konkretnih reformi.
Međutim, novac nije automatski dostupan. Za njegovo korištenje potrebno je ispuniti utvrđene obaveze, a izostanak napretka može dovesti do odlaganja ili gubitka predviđenih isplata.
U slučaju BiH, problem predstavlja i činjenica da je do kraja godine ostalo malo vremena za ispunjavanje početnih uslova. Istovremeno, nakon Općih izbora održanih 4. oktobra slijedi proces formiranja nove vlasti, koji može dodatno usporiti donošenje odluka.
Ako institucije ne postignu potreban napredak, posljedice neće biti ograničene samo na budžetske stavke. Izostanak finansiranja mogao bi značiti i odlaganje projekata i reformi koje bi trebalo da unaprijede poslovno okruženje i ekonomsku konkurentnost zemlje.
Soreka upozorio: BiH je jedina zemlja regiona koja nije povukla novac
Šef Delegacije Evropske unije u BiH Luiđi Soreka ranije je ukazao na značaj sredstava iz Plana rasta, naglašavajući da je riječ o finansijskoj prilici koju druge zemlje regiona već koriste.
Prema njegovim riječima, približno pola milijarde KM predviđeno je u obliku bespovratne podrške, dok ostatak finansijskog paketa uključuje i kredite pod povoljnijim uslovima od onih dostupnih na komercijalnom tržištu.
Soreka je kao ilustraciju naveo Nacrt budžeta institucija BiH za 2026. godinu, koji je Savjet ministara usvojio 21. maja i koji iznosi 1,58 milijardi KM.
„Samo bespovratna sredstva iz Plana rasta EU premašuju trećinu ukupnog godišnjeg državnog budžeta BiH“, poručio je Soreka, upozoravajući na značaj dostupne podrške.
Dodao je da je BiH u toj fazi jedina zemlja zapadnog Balkana koja još nije povukla nijedan evro iz Instrumenta za reforme i rast u okviru Plana rasta EU.
Evropski put BiH sve više opterećen političkim zastojem
Iz Evropske komisije poručuju da BiH mora ubrzati sprovođenje reformi i ispuniti preostale uslove kako bi se otvorio prostor za naredne korake u procesu evropskih integracija.
Među važnim ciljevima je usvajanje pregovaračkog okvira u Savjetu EU, nakon čega bi mogla biti održana prva međuvladina konferencija, u skladu sa potrebnim procedurama i odlukama evropskih institucija.
Evropski zvaničnici istovremeno upozoravaju da podrška evropskom putu BiH ne može zamijeniti političku volju domaćih institucija da provedu dogovorene reforme.
Diplomata jedne zemlje članice EU, prema navodima iz dostavljenog izvještaja, ocijenio je da evropski partneri imaju razumijevanja za složene političke odnose u BiH, ali da je sve teže zagovarati napredak zemlje koja ne pokazuje dovoljan stepen posvećenosti tom procesu.
Nije riječ samo o novcu: Šta BiH propušta?
Soreka je naglasio da Plan rasta nije samo paket finansijske pomoći, već instrument kojim bi trebalo pokrenuti šire ekonomske promjene i ubrzati integraciju u jedinstveno tržište EU.
To podrazumijeva reforme koje mogu olakšati poslovanje privrednicima, unaprijediti konkurentnost i stvoriti povoljnije uslove za investicije.
Posebno je ukazao na povoljne uslove kreditiranja, ističući da su kamatne stope koje nudi EU znatno niže od onih koje se mogu dobiti na komercijalnom tržištu.
„Finansiranje je sredstvo za postizanje cilja, a ne cilj sam po sebi“, poručio je Soreka, objašnjavajući da su mjere predviđene Reformskom agendom usmjerene na ekonomsku transformaciju i približavanje evropskom tržištu.
Za BiH se tako otvara dvostruki izazov: da ispuni preuzete obaveze i sačuva pristup finansijskoj podršci, ali i da pokaže da može donositi odluke potrebne za napredak prema članstvu u Evropskoj uniji.
Dok rokovi ističu, a politički procesi ulaze u novu fazu nakon izbora, ključno pitanje ostaje da li će institucije uspjeti postići dogovor i sprovesti reforme na vrijeme.